Руси не заборављају зверства усташа: Хиљаде Хрвата и босанских муслимана ратовало на Источном фронту, истакли се злочинима над цивилима

МОСКВА

Окрутност Усташа на Источном фронту у Другом светском рату и њихова злодела за време НДХ Руси нису и не желе заборавити. Повод за подсећање била је 60 годишњица смрти Анте Павелића иницијатора слања усташа на Источни фронт и организатора геноцида над Србима у Другом светском рату.

Московски сајтови су подсетили да је Анте Павелић умро у Мадриду 28. децембра 1959. године од последица рањавања у Аргентини када је на њега пуцао Србин из Црне Горе Благоје Јововић који је прво био у партизанима а после разочарења се придружио четницима Драже Михајловића.

Под насловом "Верни Хитлеров легионар" руски сајт Gazeta.ru пише како су за време НДХ на чијем је челу био Анте Павелић жестоко и масовно убијани Срби, Јевреји и Роми.

- За време НДХ Павелић је настојао да се додвори Хитлеру. Немци су Павелића доживљавали као пријатеља Бенита Мусолинија. Павелић је 23. јуна 1941. замолио Хитлера да пошаље хрватске јединице на Исток. Хитлер је дао сагласност 1. јула и већ 2. јула су отворена места за пријављивање у добровољачке одреде. Жељу да ратује на Источном фронту против СССР-а имало је чак девет хиљада људи. На крају је НДХ послало на Источни фронт две дивизије и посебан пук. Усташе су жестоко ратовале и у Стаљинградској битци. Ненавикнути на хладноћу, усташе су свој бес искаљивале на обичне људе. Убијали су цивилно становништво. Систематско иживљавање претворило се у њихову главну забаву. Са циљем пропаганде НДХ на Источни фронт је долазио и Анте Павелић који је 24. септембра 1942. поделио награде онима који су се посебно истицали. Ордење су добили и хрватски пилоти-добровољци - пише Gazeta.ru.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: За усташе радило 500 хиљада Хрвата

На источном фронту против СССР-а је ратовало од 1941. до 1943. по подацима руских историчара 6300 усташа од чега 4200 Хрвата и 2100 босанских муслимана војника и официра. Они су носили немачке униформне са нашивеним амблемима НДХ. Усташе су биле под немачком командом групе армија "Југ".

Фото: Архива

Што је било више погинулих Хрвата повећавао се број дезертера не само медју војницима него и официрима. Тако је у лето 1942. било враћено у Хрватску 144 војника и 43 официра "због болести и склоности дезертерству". Да би се спречило дезертерство војни суд је кажњавао војнике и официре на затвор од две до десет година а њих четворо је било стрељано.

Руски историчари пишу да је посебно окрутан био командант хрватског легиона Иван Маркуљ кога је касније заменио Марко Месић, родјак бившег председника Хрватске Стипе Месића. За ратовање против Црвене армије Марко Месић је као артиљеријски официр добио у фебруару 1942. немачки "гвоздени крст". Иначе, Марко Месић је био потпуковник југословенске краљевске војске и пред рат је службовао као артиљерац у Нишу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СКАНДАЛОЗНА ИЗЈАВА ХРВАТСКЕ ЕВРОПОСЛАНИЦЕ: Никад се не бих одрекла усташа; Рецитовала сам песме у славу Анте Павелића

Како су усташе жестоко ратовале без обзира на велике губитке показује то колико су награда добили од немачке команде.

За време Стаљинградске битке температуре су падале до минус 30. Крајем јануара 1943. десетковане усташе су се предале Црвеној армији. Према подацима историчара од 4465 усташа који су ратовали на Источном фронту погинуло је скоро 90 посто.

Фото: Архива

У лето 1943. године 106 заробљених усташа били су пребачени у Суздаљ а затим у Красногорск градић у Подмосковљу где је формирана посебна јединица. Њени војници су носили униформе Југословенске краљевске војске. Јединицом је руководио пуковник Марко Месић који је позивао Хвате да предју на страну антихитлеровске коалиције. Павелић је због тога лишио Месића свих државних награда. Касније је пуковник Месић руководио бригадом која се називала добровољачком у којој су били Хрвати који су заробљени или дезертирали из хрватског легиона. Крајем 1944. они су пребачени у Југославију где ратовали против Немаца и имали су велике губитке. Месић је после рата живео у Загребу где је умро 1982.

ЛОВ НА ПАВЕЛИЋА

Један од најчитанијих руских сајтова Gazeta.ru детаљно је описала како је после Другог светског рата водјена потрага за Павелићем који је из Италије захваљујући везама у Ватикану био пребачен у Аргентину. Тамо је Павелић уживао гостопроимство председника Хуана Перона. Благоје Јововић је пуцао у Павелића 10. апила 1957. на дан прославе 16 година од проглашења НДХ. Од пет хитаца у Павелића само два су га погодила у руку. Павелић је аргентинској полицији изјавио да је на њега атентат организовала УДБА. Последње две и по године Павелић је живео у Франковој Шпанији где је и сахрањен.