Славој Жижек: Европа и зли вук

КРИТИЧАРИ ЕУ с левице доспевају у шкрипац: жале због "дефицита демократије" у ЕУ и предлажу начине да се одлуке у Бриселу учине транспарентнијим, али подржавају "недемократске" бриселске управљаче кад притискају демократски легитимизоване "фашистичке" тенденције. Иза противречности стоји Велики зли вук европске либералне левице: претња новог фашизма коју отеловљује антиимигрантски десничарски популизам. То страшило се опажа као главни непријатељ против ког сви треба да се ујединимо, од радикалне левице до мејнстрим либералних демократа. Европа се описује као континент који назадује ка новом фашизму и који се храни параноичном мржњом и страхом од спољног етничко-религијског непријатеља. Тај нови фашизам је доминантан у неким посткомунистичким источноевропским земљама (Мађарска, Пољска итд.), а јача и у другим европским земљама у којима се инвазија муслиманских избеглица види као претња за европску цивилизацију.

Да ли је то заиста фашизам? Тај термин се одвећ често користи како би се избегла детаљна анализа. Холандски политичар Пим Фортун, убијен маја 2012, две недеље пре него што је освојио очекивану петину гласова, био је парадоксална фигура: десничарски популиста чији су лични атрибути и мишљења били скоро савршено "политички коректни": био је геј, био је у добрим личним односима с многим имигрантима и поседовао је урођено осећање ироније, итд. - укратко, био је добар, толерантан либерал по свему осим по свом основном политичком ставу. Супротстављао се фундаменталистичким имигрантима јер су нетолерантни према хомосексуалности, женским правима, верским разликама... Оличавао је пресек између десничарског популизма и либералне политичке коректности. Можда је морао да умре зато што је био живи доказ да је дихотомија између десничарског популизма и либералне толеранције лажна - да је ту реч о две стране истог новчића...

(In These Times)

Славој Жижек, словеначки филозоф