Ћутљиви геније постао убица
13. 03. 2018. у 11:59
Небојша Стојилковић (31) који је изрешетао колеге у својој бившој фирми у Београду, данас преминуо у болници. Није се много дружио, углавном је време проводио са сестром. Двојица повређених су у тешком стању
Врање: Кућа у којој живе баба и деда Небојше Стојилковића
ПРОГРАМЕР Небојша Стојилковић (31) који је у понедељак упао у просторије бивше фирме "Привредни саветник информационе технологије" у Рузвелтовој улици у Београду и отворио ватру на колеге, а потом дигао руку на себе, подлегао је повредама данас у Ургентом центру. Бранко Кањевац је на месту остао мртав, док је стање рањеног Марка Филиповића, и Игора Раденковића, који се метка спасао скочивши кроз прозор, и даље врло озбиљно.
У комшилуку Стојилковића у Кајмакчаланској улици у Врању, одакле је родом, данас су били у шоку због овог трагичног догађаја. Памте га као тихог, љубазног и изузетног ђака и не могу да верују да је могао да потегне пиштољ и убије неког. Од Небојшиних најближих нико више не живи у Врању, осим бабе и деде по мајци. Обоје су тешки срчани болесници и вест да је њихов унук извршио крваво дело тешко им је пала. Изузетно потресени, нису имали снаге да говоре за медије. Небојшини родитељи Новица и Фиданка живе и раде у Словенији, док је сестра Јелена такође нашла свој животни пут у Београду, где ради на једном од факултета.
У суседству породичне куће у врањском насељу Рудина, многи житељи нису уопште повезали крвави пир у Београду са Небојшом, којег памте из млађих дана. Мештани Кајмакчаланске улице не могу да поверују да је овакав злочин починио фин и интелигентан младић, како памте Небојшу.
- Био је дете за пример које је, како смо чули од његових, био одличан студент Електротехничког факултета у Београду са најбољим оценама - каже једна од комшиница која је инсистирала на анонимности. - Њега нисмо виђали јер је врло ретко долазио у Врање, као и његову сестру, али их памтимо као дивну децу.
Један од старијих комшија наводи да су Небојшини родитељи остали без посла у време пропасти некада јаке врањске привреде.
- Када су им деца кренула на факултет, они су морали да се сналазе и отишли су да раде у Словенију - каже комшија у неверици. - Небојша се није много дружио са осталом децом и најчешће је био у друштву своје сестре Јелене.
Фирма "Привредни саветник информационе технологије" у којој се догодио масакр данас су била затворена. На званичној страници на "Фејсбуку", као и на њиховом сајту окачено је обавештење за клијенте да у наредном периоду неће радити. На улазу у просторије фирме стоји цвеће и упаљено кандило и свеће. Комшије из суседних радњи кажу да ће тако бити - до даљег.
Мајка покојног Бранка испред фирме

- Нико од нас још не може да се поврати од шока и онога што се збило и много нам је жао - прича радница из оближњег ресторана "Црвенкапица". - Фирма је затворена одмах пошто је полиција обавила увиђај. Почеће вероватно да раде тек после сахране колеге и након што се запослени мало опораве од трагедије која се догодила и опасности која је и њих могла да задеси. Чујем да је преминуо и убица. Можда је тако и боље за њега, али шта рећи за невиног човека којег је убио, другог којег је ранио, њихове породице? Шта су они криви? Нажалост, у данашње време, не знате са ким радите и живите и да ли сте у опасности.
Мотив стравичног злочина, како смо незванично сазнали, је отказ који је Небојша добио пре извесног времена. Он је јуче, нешто пре 11 часова, дошао да "поздрави" бивше колеге, и ништа није слутило на крвави пир. Ушао је у просторије фирме, у којој је био састанак у току, а затим је наоружан пиштољем почео да пуца на своје дојучерашње колеге.
Бранко Кањевац, којег је смртоносни метак погодио право у главу, подлегао је повредама на лицу места. Марко Филиповић је задобио прострелне ране, а приликом скока са висине од осам метара Игор Раденковић задобио је повреде рамена и скочног зглоба. Неколико жена се закључало у суседној канцеларији у покушају да се сакрију од Небојше, али се он није зауставио. Пуцао је у врата, али, срећом, није успео да дође до њих.
Након тога, излетео је из фирме и запутио се на Звездару у стан где је живео. Он је око себе поређао аутомобилске гуме, полио се бензином и запалио.
Изношење тела убијеног Бранка Кањевца

НИШТА НИЈЕ СЛУТИЛО
ЗАПОСЛЕНА у ресторану "Црвенкапица" била је на свом радном месту када се злочин збио.
- И ми, као и остали у оближњим локалима, тог дана нисмо приметили ништа необично. Чак, нико није чуо никакву свађу, вику и пуцње. Тек када се трагедија већ догодила, видела сам како људи унезверени истрачавају из зграде, односно фирме, и беже низ улицу. Касније сам сазнала шта се десило, помогла некима, додала им чашу воде, столицу да седну.
ПРИЈАТЕЉИ И РОДИТЕЉИ УБИЈЕНОГ БРАНКА, ПОСЛЕ ТРАГЕДИЈЕ, СКАМЕЊЕНИ ОД БОЛА
МУК У ДОМУ ПОРОДИЦЕ КAЊЕВАЦ

РОДИТЕЉИ убијеног Бранка Кањевца (32) данас нису желели да говоре за медије. Покојни програмер живео је са мајком, супругом и детететом у Јајинцима. Испред породичне двоспратнице (на слици), у Булевару ЈНА 111М, било је необично тихо и без гужве. Видно потресен, у дворишту се једино затекао Бранков пријатељ.
- Молим вас да разумете, али одлука породице је да ништа не говоре о несрећи - рекао нам је младић, који је једва сакривао сузе. - Изричита жеља им је да се поштује приватност.
Слично је било и на адреси, где станује Бранков отац Радоман. У стану, у Улици Мехмеда Соколовића 39 на Звездари, нису желели ни да отворе врата. Нашој екипи је само кратко речено: - Не желимо да дајемо изјаве!
Отац страдалог младића, Радоман Кањевац, познат је српски песник и новинар. Током осамедсетих био је главни и одговорни уредник Студентског радио-програма Индекс 202, а уређивао је и низ других познатих емисија на Радио Београду. Маја 1989. године био је главни и одговорни уредник телевизијског ОК канала, претече Трећег канала Радио- телевизије Србије. Познат је и као писац стихова за групу "Галија". Његово име, са 12 песама, нашло се у у престижној антологији југословенске рок поезије Петра Јањатовића "Песме братства и детињства".
pera
13.03.2018. 12:11
Kad neko tko je u stanju da sam sebe živog zapali nešto naumi, onda tu nema sile koja može da ga zaustavi. Svako od nas može da naleti na ovakvog lika, a sve ih je više.
@pera - Da. Jedna od mana rada sa tehnologijom i vestackom inteligencijom je sto ona nema dušu a čovek radom postaje čovek pa radeći taj posao gubi osecaj za druge i njihove potrebe. Bez iskrenog interesovanja za druge i dobrih prijatelja i međuljudskih odnosa i u kući ina poslu i van toga, nećemo moći na vreme da preveniramo otuđenje i primetimo sklonosti ka ekscesivnom reagovanju takvih osoba koje rade sve u potrazi za pažnjom.
@pera - Sigurno nije to uradio iz obesti ili da bi novine pisale imao jhe sigurno razlog.
@pera - Da, razlog - neki mentalni poremećaj, koji je ostao neprimećen. U čoveka, u glavu, može da puca trenirani profesionalac ili psihopata.
@pera - Ja mislim da je to uradio baš da bi novine pisale o tome. Za života je bio niko i ništa, niko ga nije primećivao kao da i ne postoji, pa verovatno nije želeo tako i da umre. Nije osećao da je druge briga za njega pa i on nije imao empatije prema drugima.
Коментари (18)