СМРТОНОСНА ИГРА ОЧЕВИМ ПИШТОЉЕМ: Повређеног Огњена пронашао старији брат, дечаку није било спаса!

ТРИНАЕСТОГОДИШЊИ Огњен Коцић, ученик шестог разреда ОШ "Синиша Јањић" у Власотинцу, смртно је настрадао највероватније док се играо очевим пиштољем у породичној кући. Трагедија се догодила у уторак нешто пре 13 часова у центру Власотинца. Према незваничним информацијама, несрећеног дечака, са повредом на глави, пронашао је три године старији брат, који је одмах позвао Хитну помоћ, али малишану нажалост није било спаса.

У лесковачкој Полицијској управи нам је речено да се у случајевима самоповређивања никада нису оглашавали и да то неће учинити ни сада.

С обзиром на то да је Огњенов отац Драган запослен као инспектор у МУП-у Србије, претпоставља се да је дечак настрадао играјући се очевим пиштољем - највероватније приватним. Малишан је наводно, пре саме трагедије, био код бабе по оцу, којој је рекао да ће изаћи да купи свеску и више се није вратио. Трагедија се наводно догодила само пола сата пре него што је Огњен требало да крене у школу. Спекулише се и о броју хитаца које је испалио. Према неким информацијама у кући Коцића одјекнуо је само један пуцањ. Међутим, наши саговорници који су наводно били у близини места трагедије кажу како су чули да су испаљена два метка, а да су убрзо видели и Хитну помоћ која улази у улицу у којој Коцићи станују.

Комшије претпостављају да је пиштољ први пут случајно опалио и уплашио дечака који је затим нехотице испалио још један метак који је био кобан. Нико није могао да каже како је Огњен дошао у посед оружја. Његовог оца сви описују као изузетно одговорног човека и професионалца. Наши саговорници су скоро сигурни да је Драган водио рачуна о томе како је чувао оружје, али да се испоставило да није могао да га сакрије од знатижеље најмлађег сина. Нико не може и не жели да поверује у то да је Огњен у себе пуцао намерно, а само неколико дана пре је прославио рођендан.

- Увек је био весео, живахан и духовит. Стално је забављао другаре. Никада га нисам видео потиштеног или забринутог. Много је волео Власину и цело лето је проводио на купалишту у центру места, где је његов отац неколико пута пливао за Часни крст. То је заиста узорна и срећна породица коју је ова трагедија завила у црно - каже један од комшија.

У кући Коцића - тишина. Испред ње много рођака, пријатеља и Драганових колега који су дошли да изјаве саучешће. Новинаре моле да несрећног оца, мајку Силвију и старију Огњенову сестру и брата оставе да тугују. Више за себе коментаришу да не знају шта би у овом тренутку, када се гуше у сузама, могли и да кажу.

- Тог дечака нема ко није волео. Умео је да вам измами осмех. Увек када би прошао љубазно би се јавио. Сво троје деце су заиста лепо васпитали као што су Драгана његови родитељи. И њега знам одмалена. Један стабилан човек у сваком смислу те речи. Мајка Невена је радила као службеница, а отац Тихомир је стари трговац. То је једна часна и поштена породица, а ево каква их је туга задесила - каже један старији Власотинчанин док му се очи пуне сузама.

ОМИЉЕН МЕЂУ ДРУГАРИМА

У ШОКУ је и читаво Власотинце. Ово је велика туга за место у коме се готово сви познају и где су многе породице повезане рођачким и кумовским везама. Настава се у Огњеновој школи одвијала без прекида, јер његови другари нису били обавештени о трагедији.

Огњеново место у школској клупи остало је празно. Кажу да је несрећни дечак био добар ђак и омиљен међу друговима и другарицама, да је увек је био спреман да помогне и да је то, као и много тога лепог, понео из родитељског дома.