Марку Мишковићу три и по године затвора, Ђурашковићу седам

МАРКО Мишковић, син Мирослава Мишковића, осуђен је у петак првостепено на три године и шест месеци затвора и новчану казну од осам милиона динара због утаје пореза. У затворску казну биће му урачунато и 11 месеци, колико је провео у притвору. Специјални суд наложио је и да његова фирма "Мера инвест" у буџет државе мора да уплати 320,2 милиона динара, за колико га је оштетио. Млађи Мишковић у петак, иначе, није дошао на изрицање пресуде.

Осим њега, за утају пореза и уништавање Фабрике мазива из Крушевца у овом обједињеном процесу осуђено је још девет особа. Бизнисмен Мило Ђурашковић због ФАМ-а и неплаћања пореза осуђен је на јединствену казну од седам година затвора, шест милиона динара новчане казне и да у буџет Србије мора да плати 152,7 милиона динара по основу неизмиреног намета.

Првостепено су осуђени и Ђурашковићеви сарадници због уништавања

ФАМ-а, па је Дејан Јевтић добио четири године, Ристо Ристић пет, Бора Јелић, Бранислав Јовановић и Љиљана Костић по три и Срђан Филиповић две године затвора. Сви они морају да плате ФАМ-у 3,14 милијарде динара накнаде због штете коју су му нанели.

За помагање Марку Мишковићу да утаји порез суд је осудио Живојина Петровића на две године и шест месеци затвора и новчану казну од 500.000 динара и Јадранку Бардић на годину дана кућног затвора и новчану казну од 250.000 динара.

Истовремено Мило Ђурашковић, Марко Мишковић, Дејан Јевтић, Ристо Ристић, Милутин Гашевић, Зоран Михаиловић, Здравко Рашо и Предраг Филиповић ослобођени су оптужби за малверзације са путарским предузећима. Како је објашњено, тужилаштво није доказало да су извршили кривично дело, а све што су радили око продаје и куповине акција и узимања и давања кредита радили су по закону.

Судија Маја Илић нагласила је да су све одлуке већа донете једногласно. На њих и тужилаштво и одбрана могу да се жале Апелационом суду.

Суд је утврдио да је "Мера инвест" из Београда морала да плати порез по одбитку, када је њена мајка фирма "Мера инвестмент фонд" са Холандских Антила у њу унела 225.000 акција ПзП "Ниш", које је купила за девет милиона евра. Те акције су у докапитализацији у београдску "Меру" унете по увећаној вредности од 25 милиона евра. То је оцењено као увећање капитала уз накнаду, која не мора бити новчана, па се и у том случају мора платити порез од 20 одсто.

- Марко Мишковћ је као власник фирме из Панаме, која је власник фирме са Холандских Антила, а која је опет власник "Мере инвест" из Београда и с обзиром на његово образовање, морао да зна за постојање обавезе да пријави и плати порез - навела је судија Илић. - У прикривању података свесно му је помогао Живојин Петровић, док Јадранка Бардић као власница рачуноводствене фирме није обрачунала порез.

За исти принцип утаје осуђен је и Ђурашковић, јер приликом куповине 157.000 акција ПзП "Ниш" за 25 милиона евра од "Мере" и њиховог уношења у "Нибенс групу", чиме јој је повећана вредност, није платио порез од 152 милиона динара.

Што се тиче урушавања Фабрике мазива, судија је оценила да су осуђени искористили положаје и овлашћења и себи и другима прибавили противправну корист од 200 милиона динара.

- По налогу Мила Ђурашковића испоручивана је роба са намером да се не плати, извлачена су средства из ФАМ-а у "Нибенс групу" у Ђурашковићевом власништву и стицане су некретнине без улагања личних пара - навела је судија Маја Илић. - ФАМ је кредитно задуживан код банака за 5,2 милијарде динара, иако му те паре нису требале. Оне су истог дана кад је закључиван уговор о кредиту пребациване "Шеру" и другим путарским предузећима чланицама "Нибенса". Многе од тих позајмица нису у потпуности враћене. Вештаци су утврдили да је ФАМ-у у том периоду расла производња и приходи од продаје робе, а ликвидност је опадала, све док на крају није блокиран.

БРАНИЛАЦ Мила Ђурашковића Зоран Атељевић каже да ослобађајући део пресуде већ указује да није било намере да се почине кривична дела за која су његов клијент и његови сарадници осуђени, већ да се радило о уобичајеном пословању.

- Опис пореске утаје је невероватан и у српском правосуђу до сада није постојала ниједна таква пресуда. Такође не постоји ниједно пореско решење о уносу неновчаног капитала на који је обрачунат порез по одбитку - нагласио је Атељевић.