ПОСЛЕ трамваја, кога, чини се, никада неће прежалити, Војвођани, са које год стране Дунава, Саве или Тисе одрастали, са највише сете говоре о грамофонима и оном осећају топлине који прожме цело тело када се игла спусти на плочу и музичка бајка крене.

Како и не би, када се "музика из кутије" на тлу данашње Војводине, а тадашње К&К монархије слушала на самом прелазу из 19. у 20. век.

Претеча грамофона, такозвани полифон, у куће тадашње аустроугарске аристократије ушао је врло брзо пошто је на свет дошао 1897. године у Лајпцигу. Таква раскошно декорисана музичка кутија, која је на ово поднебље стигла из Немачке, и данас се чува у Градском музеју у Суботици. Претпоставља се да је то међу најстаријим музејским експонатима у нашој земљи. То је било пре Првог светског рата, али га је неко наследио и користио по стварању нове Краљевине Југославије јер су међу ретким сачуваним плочама полифон "Србијанка" и "Марсељеза".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Зашто Срби славе Божић 7. јануара, а не данас и по календару Милутина Миланковића

Нешто "млађи" од њега је сачувани фонограф Томаса Алве Едисона, произведен између 1910. и 1915. године, који је такође припадао малобројним племићким породицама.

А онда је дошао грамофон Емила Берлинера, који је осмислио начин за креирање равних дискова. Први звучни записи били су од стакла, да би их касније правио од цинка и евентуално пластике. Ручица се грамофонском иглом спуштала на плочу и пратила бразде урезане на њој.

Грамофоне су често носили и на излете

- Већ почетком 20. века грамофон с малом бакарном трубом и заштитним знаком творнице Емила Берлинера постао је део господски уређених салона. Велику популарност стекли су и захваљујући изузетној лепоти самих апарата, често уграђених у стилске комоде које су улепшавале дневне собе првенствено грађанских породица - објашњава антрополог Викторија Шимон Вулетић, ауторка изложбе "ЛП - историја грамофона и златно доба плоча". - Комоде са уграђеним грамофоном који се затворени нису разликовали од собног намештаја рекламирани су под слоганом "уређаји за посебне људе", највише су се производили између 1910. и 1930, али су деценијама касније били на тржишту.

Потом су са намештаја, грамофони прешли у мале кофере, практичне за ношење. Са појавом аутомобила, спојом тих престижних статусних симбола двадесетих година минулог века, донео је могућност елити да иде на излете и са собом носи грамофон и тако створи посебна атмосфера.

Тако је било до рата и немачке окупације. Стварањем нове државе и друштвеног уређења, нестајала је аристократија, а рађала се радничка класа. Грамофон је ту транзицију преживео. И то јуначки. Појавом "Битлса", крајем педесетих година, а потом и Вустока 1969, грамофони и "логнплејке" доживљавају експанзију свуда у свету, па и код нас.

Фонограф и полифон: Претече грамофону / Фото Музеј Суботице

- Они се из дневних соба и салона селе у собе где бораве млади, али и тада важе за статусни симбол у свакодневном животу адолесцената - додаје Шимон Вулетић. - Наравно, тада су то били електрични грамофони модерног дизајна. Временом су, разумљиво, постали доступни све већем броју људи. Кроз фотографије може се видети да је грамофон у једном тренутку био толико важан, да су се људи окупљали и фотографисали заједно са њим, да су га носили са собом на излете или на плажу, из чега се јасно може испричати колико је грамофон имао велики културолошки значај за те генерације.

Са популарношћу грамофона оснивале су се творнице за израду грамофонских плоча. Тако је 1951. Радио Београд у гаражи на Дорћолу сместио две пресе за израду грамофонских плоча, те се он сматра зачетником индустрије грамофонских плоча у нашој земљи. Уз њега, на тлу бивше Југославије плоче је стварао загребачки "Југотон".

Сага о грамофонима из равнице не би била потпуна ако се не сетимо Грује, продавца плоча у "Југотоновој" продавници у Суботици. Средином осамдесетих година минулог века, Груја је "Југотону" гарантовао пласман чак 10.000 "лонг плејки", ако их издају непознатом војвођанском бенду, уистину без неких великих уметничких референци. Модерни препеви мађарске свадбарске музике нису имали неки велики комерцијални садржај зато је право чудо како се десио дискографски феномен "3+2".

Окупљање младих уз грамофон / Фото М. Јуришић

- Материјал за плочу снимљен је у студију Габора Ленђела у Суботици. Када се ЛП нашао у продаји, показало се да је првобитни тираж потценио потражњу - каже Дејан Мркић. - Продаја је порасла до невероватних размера и убрзо превазишла цео број Мађара који су живели у Југославији. Плоча се шверцерским каналима масовно преносила у Мађарску, где је тада по први пут стигао "буђи рок" - шаљиве или ласцивне песме одсвиране на рокерски начин. Продаја плоче "3+2" достигла је цифру од невероватних милион и по.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Владица има два занимљива хобија: Кад не спрема месне специјалитете, неустрашиво хвата змије

Онда су дошле деведесете, "тужне и несретне". Њих грамофон није могао да преживи. Није имао шансе пред компакт-дисковима и новим музичким правцима који се нису могли слушати на једном таквом истанчаном уређају. Некако у исто време изгубили смо два велика пријатеља - култ грамофона и биоскопа. Из свакодневице смо их послали у музеје.

Илустрација Depostiphotos

ТРКА СА ЕДИСОНОМ

ОШТРА конкуренција између фонографа и грамофона трајала је од деведесетих година 19. века па све до пропасти Едисонове фабрике 1929. године. Тиме је грамофон са плочама потпуно преузео примат на тржишту.