По утеху и пред Христову доламу

ЗБОГ околности у којима живимо, немира које осећамо сви и свуда, људи су у 21. веку постали веома осетљиви. Имају велику потребу за Богом - каже, за "Новости", свештеник Драшко Тепавац, старешина и први парох Николајевске цркве у Земуну.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Чудесну икону, уместо у храм, селе у пећину

Та потреба може да се види управо у овој најстаријој земунској и београдској цркви, једином парохијском храму посвећеном Светом Николи у нашој престоници. Ових дана ка њој су похрлили верници из свих крајева Србије, али и иностранства. Дошли су да се поклоне светињама, које се ту чувају, и једној посебној, придошлој у нашу земљу из Русије, из Ростовског манастира.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Солунац - игуман спасао три највеће хришћанске светиње

- У храму се тренутно налази Хитон Господњи, део одеће коју је носио Исус Христос пре свога страдања - објашњава старешина храма који се, први пут у својих триста година постојања, у потпуности обнавља. - Хаљину је извезла Пресвета Богородица, пре но што ће Господ поћи на своје добровољно страдање. Пред сам чин распећа, разбојници који су Христа водили према Голготи, скинули са њега хаљину и покидали је на делове.

Николајевска црква је током две седмице гостила Христову доламу, која се од недеље сели у храм Свете Тројице у Земуну. Али, како истиче старешина Драшко Тепавац, у Николајевској цркви чувају се и друге мошти и светиње, од великог значаја за православни свет, а поготово за Србе:

- Овде се налазе мошти Светог Андреја Првозваног, Христовог апостола, старе колико и Господ, више од 2.000 година. Уз његове мошти налази се део часнога крста и део моштију Светог архиђакона Стефана Првомученика - додаје наш саговорник.

Иначе, ове светиње су, по предању, Турци украли из манастира Светог Василија Острошког. Купио их је потом један богати Земунац, али када је смрт у кратком времену покосила његове укућане, спознао је да оне припадају кући божјој и поклонио их храму.

- Од пре годину дана, у храму имамо и део моштију Светог оца Николаја, по благослову нашег патријарха - прича Тепавац. - Добили смо их од игумана манастира Тумана, оца Димитрија. У овом манастиру се у последње време окупља много људи, који ту долазе због исцељења. И као што је некада Бог прославио Светог Василија Острошког, данас имамо част да, на исти начин, мошти светих Зосима и Јакова, у Туману, помажу народу.

ЧУДЕСНА ИСЦЕЉЕЊА

У ХРАМУ су, како нам прича свештеник Драшко Тепавац, имали више случајева исцељења и наводи пример жене која је ослепела због дијабетеса.

- Пре шест месеци, скренула је на себе пажњу црквењака. Гласно је јецала у цркви. Испричала му је да се заплакала јер је, после 20 година, у овом храму прогледала. Пошто је њена крсна слава Свети Никола, дошла је да му се помоли и стала у припрату. Током молитве, није стигла ни до његових моштију, када је "видела" светитеља како излази из олтара. Прошао је поред ње, закрстио је и отишао на западни излаз из храма. Од тада је прогледала. Сваки пут када дође у наш храм зато плаче.