Репортаже

За кога је 1389. звонио Нотр Дам?

Горан Чворовић

28. 04. 2019. у 20:02

О обележавању Косовског боја и победи хришћана у Паризу, између осталог, пише у "Хроници калуђера из Сен Денија" која обухвата историографске текстове од 1380. до 1422.

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ИЗ ПАРИЗА

КРАЉ Француске је с радошћу примио вест о победи, а сутрадан је отишао да се захвали Богу у париској цркви Нотр Дам са својим стричевима и велепосланицима краљевства, где је одржана свечана миса с преданошћу Светом духу.

Прочитајте још: Истина о богаташима који се бахате обновом Нотр Дама

Тако о обележавању Косовског боја и победи хришћана у Паризу, између осталог, пише у "Хроници калуђера из Сен Денија". Ово дело анонимног аутора, писано на латинском, обухвата историографске текстове од 1380. до 1422. године и хронолошки описује живот краља Шарла Шестог у том периоду. Његов спис је Луј Белаге 1840. године превео на француски.

Прича се да је, у контексту оног доба, када је од венецијанских амбасадора краљ добио информацију да је сломљена отоманска војска која је намеравала да покори цело хришћанство, Шарл Шести отишао је у цркву на молебан, а том приликом звонила су и звона чувене катедрале.

Прочитајте још: ПРВЕ ПРОЦЕНЕ: Да ли је сакупљено превише новца за обнову Нотр Дама?

Победничку војску калуђер описује као неустрашиву, наглашавајући да су малобројније снаге с вером у Бога пружиле пожртвован отпор и да нису затрептала јуначка срца ни код неочекиваних напада и заседа. У целој овој причи треба разумети контекст оног доба, када се свака победа хришћана над отоманском војском славила као велики тријумф целог хришћанства. А вести су тада стизале са закашњењем, и са неким непровереним подацима, понекад и измењеним именима.

Алекси Труд

Тако је пораз постао победа. У архивама се наиме, наводно, крије и историјска гласина да су звона са катедрале у ствари звонила у част тријумфа угарскога краља, а не у славу Лазаревих витезова. Мада се у истим изворима Турцима приписује освајање Бугарске и Влашке, коју тада нису имали, Бајазит је испао султанов нећак, код Белагеа у фусноти налазимо да већина историчара истиче да је Мурат убијен од стране хришћанског војника на бојном пољу Косова.

- Суштина је иста. Вести су онда путовале споро и непроверено. Тако је слављена победа уместо пораза, али је пре свега слављен претпостављени успех хришћана у коме смо ми имали кључну улогу - каже, за "Новости", француски историчар и професор на универзитету у Версају Алекси Труд.

Он наглашава да је то тада био велики догађај.

- Према подацима из оног времена, док је путовала вест до Француске, звониле су све цркве у Европи, а недавно се сазнало да је Шарл Шести тим поводом наредио да се огласе звона не само у Нотр Даму, већ и у свим француским црквама - открива Труд.

Чињеница да је пораз претворен у победу по њему не мења много у историографском контексту.

- То има изузетно велики симболични значај који показује везу између Истока и Запада, католика и православаца, који су се у оно време ујединили у заштити хришћанства - истиче наш саговорник.

И његов колега, познати француски историчар и професор са Сорбоне Жан-Пол Блед наглашава важност овог догађаја.

- Иако су у то време католици и православци већ били одвојени, осећај јединства у одређеним приликама је и даље постојао. То, наравно, не треба транспоновати у данашње време. Оно што тај догађај говори је, такође, да пријатељство између Француске и Србије сеже много дубље од 19. века - истиче Блед за "Новости".

Разне верзије круже о овом догађају, а о свему су писали и други путописци.

- О свему детаљно извештава у свом делу "Снивање старог ходочасника" и француски средњовековни путописац Филип де Мезијер. Он наводи податке да је Шарл Шести тражио да се у Нотр Даму служи Те Деум тим поводом - каже, за наш лист, француски новинар Жан-Кристоф Бијисон, који је у својим текстовима у савремено доба и сам писао о овом догађају, подсећајући, у тешким тренуцима, на везе између две нације кроз историју.

Овај догађај често је истицан у важним тренуцима, па је тако, све детаљно објасно академик Луј Леже, универзитетски професор и први француски слависта, у свом чланку "Косовска битка и пад српског царства" у оквиру радне седнице француске Академије 1916. године, усред Првог светског рата, у периоду када је Србији и јунаштву српских ратника у Француској одавана велика почаст.

Жан-Пол Блед

ГАФ СА ЗАСТАВАМА

СРПСКА застава се у новијој историји вијорила у Нотр Даму, уз земље победнице, када је свим звонима слављен тријумф у Првом светском рату, а онда и сто година касније, под другачијим околностима, када су победницама придодате и све остале заставе, поражених и непостојећих држава укључујући и такозвано Косово. Звонима с Богородичине катедрале обележен је и крај Другог светског рата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (35)

Lazar

28.04.2019. 20:20

( 83 ) ( 3 )

Sve je to lepo, ali nasim precima bi mnogo vise znacilo da je francuski kralj poslao pomoc u vojsci.

( 83 ) ( 3 )

anaig

28.04.2019. 21:32

( 17 ) ( 3 )

@Lazar - Lazare, nasim precima bi bilo bolje da su Srbi jedinstveni i solidarni. Ali to nismo niti cemo biti dostojni predaka, na zalost. Hristos vaskrse.

( 17 ) ( 3 )

Rade

28.04.2019. 20:26

( 92 ) ( 4 )

Nasa vojska nije izgubila! Nadji te mi jednu jedinu bitku u istroiji gde je bobednik posle krvave borbe ostavio polje i vratio se 500km nazad odakle je dosao!!!!!????!!!!! Razume te? ;) I to se tek vratili posle 50 godina! Razume te braco???? POBEDA!!!!! Lazarova vojska nije izgubila! Primer: Znaci NATO ulazi sa pesadijom na KiM posle krvav borbe i onda od jednom se opet vrati i sve ostavlja Sprksoj vojski???? Kako da ne!!!! ;)...PS....ni 99 nisu nas na terenu pobedili!

( 92 ) ( 4 )

Јабре

28.04.2019. 20:32

( 118 ) ( 3 )

Niko normalan neće poverovati da je Kosovski boj bio poraz Lazara. Murat je jedini sultan koji je bio ubijen u bitci, izgubili su sultana i princa, i morali da se vrate nazad u Tursku a lazareva država je još punih 70 godina postojala.

( 118 ) ( 3 )

Miso.Pec

28.04.2019. 20:33

( 94 ) ( 3 )

Od Miterana pa na ovamo mi u Francuskom državnom rukovodstvu ne da nismo imali prijatelja već naprotiv pojedini predsednici kao naprimer Makron su izuzetno neprijateljski nastrojeni prema Srbiji.Makron zbog unutrašnje situacije u Francuskoj otkazuje posetu Srbija,ali zato može da ide u Berlin i vrši dodatni pritisak na Srbiju.

( 94 ) ( 3 )