Чува ствари славног преткa - првог српског олимпијца

Д. НОВКОВИЋ

16. 04. 2019. у 18:00

Радиша Рајковић из Бистрице направио музеј Драгутину Томашевићу. У спомен-соби изложени су лични и породични предмети нашег маратонца

Чува ствари славног преткa - првог српског олимпијца

Рајковићи из Бистрице у спомен-соби

ЗАХВАЉУЈУЋИ Радиши Рајковићу (63), из Бистрице, свако ко дође у ово петровачко село, може да се упозна са ликом и делом атлетичара Драгутина Томашевића, нашег првог олимпијца, који је трчао маратон у Стокхолму 1912. године. У спомен-соби изложене су његове фотографије, његов кревет и војнички шлем, али и породични грамофон са натписом "Вени, види, вици". Радишина баба била је рођена Драгутинова сестра, па је Радиша одлучио да сачува успомену на славног претка.

- Растао сам слушајући приче о Драгутину, па сам прикупио све његове и ствари његове породице, која је имала кућу поред данашње Томашевића воденице. Прекопута своје куће, у некадашњој млекари, о свом трошку направио сам спомен-собу. До сада су је посетили многобројни гости из Србије, Македоније, Бугарске, Републике Српске. За време недавно одржаних "Дана пчелара" у Каменову, дошло је чак 150 људи - прича Радиша.

У част славног претка, којем је у селу подигао и спомен-чесму, он сваке године учествује у Меморијалној трци "Драгутин Томашевић". - Раније сам могао да истрчим целу трку са лакоћом, а и као дете био сам брз. Последњих неколико година истрчим на том маратону неколико стотина метара, јер године чине своје, али у част претка не желим да одустанем - каже Радиша.

На његову иницијативу, покренута је обнова воденица из 16. века, због којих је Бистрица проглашена за етно-село и за споменик културе. Обновљено их је девет, а Радиша свакој зна име. - То су воденице Ивкова, Здравковића, Милисавчић, Томашевића, Јуланска, Велика, Павићевска, Ружанска и Драгомирова. Седам их је у функцији, кад у речици-понорници Бистрици, након киша, има довољно воде - прича Радиша.

Спомен-соба Драгутина Томашевића Фото Д. Н.

ПОГИБИЈА

ДРАГУТИН Томашевић у 19. години тркао се са возом "ћира" до Петровца и стигао пре њега. Погинуо је у Првом светском рату, као наредник, на брду Бубањ код Манастирице 1915. године.

Радиша поред фотографије Драгутина Томашевића

- Тамо један мештанин поклања парцелу на којој ћемо подићи спомен-обележје не само Драгутину, већ и осталима који су са њим погинули - каже Радиша.

Спомен-чесма у дворишту

ПОКРЕТАЧ ПРОСЛАВЕ

РАДИША је и један од покретача манифестација "Дани воденичара и помељара" и Великогоспојинског сабора, када многи дођу у родни крај са рада у иностранству. На њима учествује и као музичар, јер годинама свира гитару у у оркестру "Сербиа" петровачког Културно-просветног центра.

Шлем чувеног маратонца

Овај неуморни Бистричанин бави се и пољопривредом, а поред свих обавеза, стиже да буде и на челу црквеног одбора, који спроводи многе акције у селу, заједно са свештеником.

Сачувана и стара воденица


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације