ПРИЧЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ: Талијина деца с Тисе

ЖИТЕЉИ Врањева, некада друге по значају вароши у Великокикиндском диштрикту, као и Новог Бечеја, који је златно доба имао у време када је био најзначајнији центар трговине житарицама у овом делу Европе, са поносом се сећају својих знаменитих личности.

Они су име Врањева и Новог Бечеја славом проносили, а поред композитора Јосифа Маринковића, великана романтичарске епохе, некако је највише славних имена из Талијиног окриља, света позоришта. То је био повод да овдашњи неуморни хроничар и публициста Стеван Давидовић, суграђнима приреди прворазредан културни догађај у галерији “Село” - изложбу на 35 паноа под називом “Колевка српског професионалног глумишта”.

- Немерљива је улога великог визионара и заљубљеника у “даске које живот значе” Јована Кнежевића Цаце (1818-1864), творца првог путујућег професионалног позоришта код Срба у Аустроугарској царевини 1860. Његово име носи Фестивал комедије, који се већ деценију успешно организује у новобечејском Дому културе. Велика је заслуга Јована Кнежевића за српско позориште, јер ће управо његови “пребегли” глумци чинити незаменљиво језгро новосадског Српског народног позоришта основаног 16. јула 1861. Баш глумци стасали у Кнежевићевој дружини, годинама ће бити понос новосадске сцене - описује за “Новости” Стеван Давидовић.

Прочитајте још - ПРИЧЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ: Слама каже оно што речи не могу

Каже да Врањево, које је средином 20. века избрисано са земљописне карте након спајања са Новим Бечејом, заузима посебно место када је о историји позоришта реч. Остаће заувек уписнао у аналима српског театра породица попа Луке Поповића, из које ће се пет кћери и два сина определити да им глума буде животни позив.

Плакат за представу

Ова фамилија била је матица из које ће се развити глумачка династија од 22 имена, златним словима уписана у историју српског театра. Четири сестре Поповић из Врањева (Катарина, Драгиња, Љубица и Софија) чиниле су окосницу женског глумачког ансмбла СНП 1861, а у 27. години живота касније им се придружила пета сестра Јелисавета.

Брат Лаза био је чувени глумац, редитељ и управник позоришта у Београду, Загребу и Новом Саду. Каријеру је започео наступајући као Ђурађ Бранковић, а истим комадом завршио је каријеру и живот, после незгодног пада и тешке повреде на сцени.

Јоца Савић, рад Риникера

- У Новом Бечеју се 1847. родио Јоца Савић - глумац, редитељ, театролог, који је блиставу глумачку каријеру почео у Вајмару. Био је директор Опере у Бечу, редитељ и директор Дворског позоришта у Минхену, творац Шекспирове позорнице у овом немачком граду, што ће му донети светску славу - износи Давидовић.

Теодора Боберић Арсеновић, уље Уроша Предића

Плејаду славних из Врањева свакако предводи Теодора Боберић, касније удата Арсеновић (1886-1960), чији је талент запазио прослављени комедиограф Бранислав Нушић, приликом боравка у Новом Бечеју. Сматра се једном од најуспешнијих глумица од постанка Народног позоришта у Београду, а њен значај за историју српског позоришта је вишеструк.

Лаза Поповић као Милош Обилић Србије и Милорад Мајин Крка као Дундо Мароје /Фото Музеј позоришне уметности

Осим успеха у драмском репертоару, остварила се и као интерпретаторка носећих улога у популрним комадима са певањем(Коштана, Ташана, Чучук Стана), али је и пионир српске опере. Била је истинска оперска дива, прва Кармен, што је било довољно да је на сликарском платну овековечи велики Урош Предић. Допринос је дала и улогом Јелене у “Карађорђу”, првом српском играном филму из 1911.

Теодора Боберић у опери “Мадам Батерфлај”

- Из Врањева је Александар Нешић Туцаковић, чувени бас београдске Опере, који се прославио улогом Дон Бартола у Росинијевој опери “Севиљски бербеин”. А не мање значајно је име Војислава Туринског, славног глумца и редитеља Народног позоришта у Београду и Сарајеву. Поред незаборавних улога и оперских рола, остао је упамћен као редитељ Пучинијеве опере “Мадам Батерфлај”, која је прва изведена на сцени новоформиране београдске Опере. У овој опери роле су певали Војислав Турински и Теодора Боберић Арсеновић, и са Туцаковићем чинили први састав од пет оперских певача у Београду - износи Давидовић.

Позоришна дружина почетком 20. века Фото Сајт НБО

Прочитајте још - ВОЈВОЂАНСКЕ ПРИЧЕ: Намигуша у камену

Еру 20. века, што је илустративно и атрактивно приказано на изложби, обележио је Милорад Мајин Крка. Мада је био опседнут сликарством, цео живот посветио је позоришту, а славу стекао на филму. Његово прво филмско остварење (улога Он Јо) у филму “Четири километра на сат” донеће му “Златну арену” у Пули за споредну мушку улогу 1958, чиме је његово име упамћено за сва времена.

Аматерска дружина из Н. Бечеја, почетак 20. века Фото Поз. музеј Вој.

ДУБРАВКА НЕШОВИЋ КАО КОШТАНА

У ГРАДИЋУ на Тиси, подсећа Давидовић, рођена је и Дубравка Нешовић (86) (на слици десно), интерпретаторка староградских песама и романси, прва која је магистрила музику у некадашњој Југославији. Мало је познато да је као ћерка глумачког пара Милорада Мајина и Наташе Нешовић, у младости глумила у Нишком позоришту и са непуних 16 година играла Коштану. Мада су јој предвиђали блиставу глумачку и оперску каријеру, одлучила се за староградску музику и ушла у легенду.

Нови Бечеј с краја 19. века (Општина Н. Б.) Фото Сајт НБО