ДАНАС СЛАВИМО ДАН НАШЕГ НАЈВЕЋЕГ ПРОСВЕТИТЕЉА: Српска држава вечна задужбина Светог Саве

СРПСКА православна црква прославља ове године осам векова самосталности, за коју се изборио Свети Сава чије је световно име било Растко Немањић, путујући, у дипломатским мисијама, између Србије, Свете Горе, Цариграда, Свете земље и Мале Азије. Захваљујући аутокефалности, српски народ је стекао право да сам бира свог владара, а што је још важније, добио је националну цркву која му је одржавала језик, морал, обичаје и сећање. Тако су Срби, захваљујући Савиним постигнућима, очували идентитет током векова туркократије и потпуног егзила ван своје земље.

Сава је и данас загонетна личност. Наука још нема јасан одговор на питање како је он још као младић и скромни монах без титуле преговарао директно с ромејским царем о добијању земљишта за независни српски манастир на Атосу. Тако смо добили царски манастир Хиландар, екстериторију у монашкој републици, захваљујући којој је одржан државни континуитет Србије у вековима кад је није било на географским картама.

- Свети Сава, отац српске цркве, био је и изванредан политичар и државник. Имао је невероватну способност да процени међународне околности и његови дипломатски потези су били непогрешиви. Он је тачно знао код кога треба отићи, кога питати, шта радити. Био је у току свега што се дешава, а при томе морате имати у виду сложену слику тадашњег света. То је време Четвртог крсташког рата, кад је срушена Византија, а Латини држе Цариград. Сава баш тад иде у малоазијску Никеју, где налази византијског цара и патријарха, од којих добија аутокефалност српске цркве. Он је свега свестан и понаша се сходно околностима, мудро и проницљиво - каже историчар проф. др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Свети Сава у стиховима

САВИН углед био је такав да га великодостојници православног света називају кнезом, што је потпуно неуобичајено, али прецизно показује његов статус у хијерархији "православне васељене". Њему, на путу за Синај, највише почасти указује и даје му оружану пратњу еубејски султан, муслиман. Не узнемиравају га ни франачки фратри после слома Византије, кад на Светој Гори тероришу све остало православно свештенство.

Цртеж путовања Св. Саве

Сава плови између Европе, Азије и Африке без страха, јер се, још као младић на Атосу, два пута домишљато спасао из руку гусара. Кошчати човек, продорног погледа, кога знамо са фреске у Милешеви, прешао је хиљаде километара путујући пешице, на коњу, мазги, камили, по Србији, Византији, Светој земљи, Египту... Вешто се пео босоног на врх Атоса и друге висове у кршу где се молио са пустињацима. Још нико није објаснио одакле је црпео снагу за ове изузетне физичке напоре, који нису уобичајени за испосника, који је истовремено архијереј, дипломата и просветитељ.

Пирг Св. Саве у Хиландару

- Велики византолог Оболенски, оксфордски професор, каже да се сваки историчар који проучава Саву запрепасти кад види шта је овај све урадио и где је све стигао за 60 година. Он је био чиста енергија, највећи српски путник средњег века, непрестано у послу и на терену. Зато је велики руски црквени достојанственик, кад је 1200. дошао у цариградски манастир Богородице Евергитиде, у дневнику са поштовањем записао: "Овде сам где одседа кнез Сава". Сава, који тад има само 25 година, већ је био познат у целом православном свету. За такву особу данас се користи термин суперстар - каже проф. др Радивој Радић, угледни византолог.

ДА бисмо стекли представу о Сави дипломати, морамо да се у мислима вратимо у његов свет, где је голуб писмоноша једина комуникација, у коме се путује пешице или, у бољем случају, јашући, и где је путник изложен свим временским непогодама и разбојничким дружинама. Упркос свим тим ограничењима, Сава располаже правовременим и тачним информацијама и путује Медитераном. Таква обавештеност делује натприродно, али научници кажу да је то плод дуготрајног рада на стварању монашке дипломатско-обавештајне мреже.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Све спаја Свети Сава

- Сва Савина путовања су веома добро организована и припремљена, без трунке импровизације. Манастири и цркве су тад били обавештени о свему и имали су изузетну комуникацију. Све вести су се шириле преко монаха. Зато су Немања и Сава били ктитори који су градили, купили или прилагали манастирима, од Синаја, преко Свете земље и Византије, до Србије. Њихове задужбине су темељ српске културе и нације, које се не могу ни замислити без Ђурђевих ступова, Студенице, Жиче и Хиландара. Савино завештање је од Немањића створило људе дубоко свесне пролазности земаљске моћи и титула, па су нам оставили вечне задужбине, а не палате, из којих су владали. То све говори - указује др Поповић.

Капела Старог Русика / Фото Б. Субашић

НАПИСАО И ПРВИ УСТАВ

САВА је поставио темеље модерне српске државе радећи на просвети, уметности, здравству, црквеном, али и грађанском законодавству.

- Писањем Номоканона, он је створио први црквени и државни устав. Номос је на грчком закон, а канон црквено правило. Номоканон је спој црквених и државних правила у једној књизи. Колико је то дело важно, показује чињеница да је почетком 19. века, у Првом српском устанку, прота Матеја опет узео Номоканон да се по њему суди - наглашава др Радомир Поповић.