У славу витлејемске ноћи

БОЖИЋ је дан када се хришћански верници присећају чудесне ноћи када се у јаслама витлејемске пећине, далеко од сјаја и раскоши, родио Богочовек, први у историји који је људима донео спасење и пут у вечни живот. Српска православна црква и остале сестринске православне цркве уче своје вернике да, присећајући се доласка Богочовека, призову у своја срца стрпљење, мир и љубав према свим људима.

Српски народ овај дан проводи у породичним окупљањима око бадњака, у духу здравица, слоге и честитки. Празничну слику употпуњују празнична трпеза, топлина дома и међусобна љубав укућана.

Догађај којем српски народ даје почасно место у обележавању Бадњег дана и Божића је уношење бадњака (младо церово или храстово дрво) у кућу. Према веровању, са храстовим грањем на Бадњи дан у сваки дом улази и Исус, а слама која у кући стоји сва три дана празновања, подсећа на ону у којој је рођен син божији. Верује се да она кући доноси мир и божији благослов.

Бадњак се сече на бадње јутро. Глава куће устаје рано, обично попије малу домаћу ракију, која се сматра весником радости, берићета и животног окрепљења, после чега креће у шуму. У градским условима у домове се уносе бадњаци купљени на пијацама или трговима.

ПРОЧИТАЈТЕ И:У славу витлејемске ноћи

Полазник (понегде зван и радован, јер доноси радост и срећу у дом) омиљено је дете или чељаде у породици. Са домаћином се на божићно јутро поздравља и љуби изговарајући речи: "Христос се роди!" а домаћин одговара: "Ваистину се роди!"

Бадњак, који обично стоји у просторији где се фамилија окупља, полазник прво дарује, потом прилази ватри и џарајући је изговара: "Колико варница, толико здравља, радости, весеља, парица...". Упућује најлепше жеље за домаћина и благостање у његовом дому, па га зато домаћица обавезно дарује.

Фото З.Јовановић