Новости пронашле моју прву школу

КАДА је почетком августа прочитао репортажу у “Новостима” о томе како су се бивши ђаци основне школе у Црном Лугу код Босанског Грахова у БиХ први пут после 23 године окупили, Светиславу Свети Лазаревићу, пензионисам професору из Косјерића, очи су засузиле. Растужила га је прича о школи коју је без ђака, наставника и школског звона оставила хрватска операција “Олуја”, али је осетио и велику радост, јер је управо тако пронашао своје прве ђаке. Наиме, баш у тој, сада пустој школи у Доњем ливањском пољу, чика Света је, као учитељ, први пут са дневником ушао у учионицу пуну ученика. Било је то тачно пре 70 година.

Лазаревић се присећа да је ту био учитељ почетник, добровољац, почетком школске 1948-1949. године. Каже да му је сада, у 91. години, тешко зато што никад више неће видети своју прву школу испод Троглава на Динари.

- Те две зграде, школа и црква, на лепом равном ливатку, нису биле ограђене, нити је између њих икада било преграде - присећа се чика Света, још увек бистрог ума, очуване меморије, прецизног изражавања и лепог говора. - Тада, као млади учитељ, нисам се дуго задржао у Црном Лугу. Брзо сам позван у војску и тако заувек отишао из тог краја.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Svakog jutra po "Novosti" na trg Bana Jelačića

Али, говори нам, никада га није избрисао из свог сећања. Чим је прочитао текст, сабрао сећања и смирио емоције на рану младост, искусни педагог је написао писмо нашој редакцији. Изразио је радост због информација које је добио и тугу због судбине српског народа из Доњег ливањског поља, јер је био сведок тешког живота у том крају и после Другог светског рата.

ПУСТО Зграда некадашње школе у Црном Лугу

- За време кратког боравка видео сам да је село у Другом светском рату страдало, да је постало село удовица и уседелица с много сироте деце, а у овом последњем, проклетом рату, хрватска “Олуја” је постигла шта је хтела, оставила пустош, српско село без Срба. Али народ каже: Поменуло се, не повратило се - поручује учитељ Света.

Учитељ Света и данас би могао да подучава ђаке. Доброг је здравља, виталан и покретан, новине чита, пише, чак ради на рачунару. Једино му син Небојша, када дође из Београда, помаже око електронске поште и претраге интернета. Када је отишао из Црног Луга и одслужио војску, постао је угледни педагод. Као просветни радник радио је 40 година, у Бајиној Башти, Ужицу и највише у Косјерићу. Био је учитељ, наставник, професор, просветни инспектор, управник школе ученика у привреди и вечерње школе, директор основне школе, руководилац одељења средње школе и оснивач и први професор средње школе у Косјерићу.

НОВИНЕ И РАДИО

ЧИКА Света је радио и као новинар, писао је за ужичке “Вести”, “Борбу”, “Просветни преглед”, “Војску”... Иако је у 91. години, не одустаје од свог дугогодишњег хобија, а то је радио-аматеризам. Један је од оснивача Радио-клуба Косјерић, његов дугогодишњи председник и најактивнији члан. И данас свакодневно комуницира с другим радио-аматерима.