ПОПА У ПЕНЗИЈУ ПРАТИЛО 6 СЕЛА: Делио је са парохијанима и добро и зло, био им близак као род рођени

МЕШТАНИ шест чачанских села - Међувршја, Паковраћа, Риђага, Парменца, Бељине и Придворице, своме свештенику, протојереју-страврофору Милораду Цицовићу (65), приредили су испраћај у пензију на којем је било скоро 300 душа, и то гламурозно, са све музиком, трубачима и - тортом. Ово изненађење своме пароху Чачани су организовали у Дому културе у Парменцу, а заједнички поклон свих његових парохијана, поред ове свечаности, била је и уметничка слика - уље на платну с мотивима манастира Ваведење, коме припада парохија коју је Милорад опслуживао.

На идеју да организују испраћај своме попу дошао је Милољуб Петровић, председник МЗ Парменац, који за Милорада каже да је частан и поштен човек, који је уз свој народ био у срећним, али и у тешким тренуцима.

- Сви су добровољно учествовали и издвојили новца колико је ко могао. То је било најмање што смо могли да урадимо за нашег свештеника, кога сви воле и цене - рекао нам је Петровић. - Служио је у нашој парохији пуне 22 године. Нема весеља на ком није био, а нема ни парастоса на који није дошао, у свако доба године.

Парохијани додају да је отац Милорад благе и тихе нарави. Свакоме би помогао у невољи, "у по дана, у по ноћи". Знао је свакога да посаветује и да утеши. Јер, и сам је, веле нам, имао тежак живот. Жена му се упокојила пре више од две деценије, па је сам морао да одгаја и школује две ћерке.

Прочитајте још - Чачак добија још једну цркву

- Делио сам са својим парохијанима и добро и зло. Проживљавао заједно са њима сваку радост и сваку тугу. Са сваким сам имао однос толико близак као да су ми род рођени - казао нам је отац Милорад. - И они су са мном проживљавали моју тугу, па нисам био усамљен. И тако смо се прожимали...

Милорад је завршио Богословију у Сремским Карловцима, где је у интернату провео пет година. Прву парохију добио је у Каони, па је службовао у Трнави код Рашке, а пре 22 године је дошао у Ваведењску парохију, која је у међувремену преименована у Трећу успењску.

Коло на испраћају свештеника у пензију

- Мој животни крст је велики. Водио сам битку на три фронта - служио манастиру Ваведење, опслуживао велику парохију и уз све то одгајао децу. Све сам, уз Божију помоћ, успео - испричао нам је Цицовић. - Оба услова за пензију стекао сам средином јула, а на моју велику радост и изненађење, народ ми је приредио ово славље. Ово је потврда да су ме људи волели, поштовали и уважавали, али исто тако и ја њих. Нема речи које би могле да опишу осећај када сам ушао у пуну салу у Парменцу и када су ме моји парохијани поздравили аплаузом... То је неописиво...

УНУЦИ ГА ЧЕСТО ПОСЕЋУЈУ

МИЛОРАД има две ћерке, и обе су удате, једна живи у Београду, а друга у Берлину. Има двоје унучади, која највише воле да дођу у посету своме деди.