КО ЖЕЛИ РАТ СА РУСИЈОМ У АМЕРИЦИ? Чим мировни преговори о Украјини крену напред појаве се "приче" из безбедносних кругова

АМЕРИЧКА политичка и обавештајна сцена последњих дана отворено показује дубоке разлике у тумачењу циљева рата у Украјини и начина на који би он требало да се заврши. У средишту ове расправе нашла се изјава директорке Националне обавештајне службе САД Тулси Габард, која је јавно одбацила тврдње да Русија планира анексију целе Украјине или ширу експанзију ка Европи.

Фото: Профимедиа

Према њеним речима, америчка обавештајна заједница не располаже таквим информацијама и такви наводи представљају нетачне и политички мотивисане конструкције.

Габард је посебно критиковала извештај Ројтерс, у којем се сугерише да председник Русије Владимир Путин наводно крије планове за потпуну окупацију Украјине и шире територијалне амбиције у Европи. Она је оценила да се ради о лажној и провокативној интерпретацији, која нема упориште у проверљивим обавештајним подацима. Према њеном ставу, такви медијски наративи директно поткопавају напоре администрације председника Доналд Трамп да се дође до политичког решења и оконча рат који је већ однео огроман број живота на обе стране.

У свом образложењу, Габард је нагласила да Русија, посматрано кроз досадашњи ток сукоба, нема капацитет да освоји и дугорочно окупира целу Украјину, а камоли да води рат против Европе. Како је навела, вишегодишње борбе показале су ограничења руских војних могућности, што додатно доводи у питање тврдње о наводним максималистичким плановима Москве. Она је такође упозорила да унутар америчког политичког система постоје кругови, повезани пре свега са Демократском странком, који заговарају наставак сукоба и желе да САД гурну у директнију конфронтацију са Русијом, што актуелна администрација покушава да избегне.

Паралелно са овим изјавама у Вашингтону, одвијају се и контакти између руских и америчких представника. Генерални директор Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев, који учествује у руској делегацији за украјинско питање, потврдио је да су његови разговори са америчким званичницима, укључујући изасланика Беле куће Стив Виткоф и Џеред Кушнер, протекли конструктивно. Дмитријев је навео да ће се разговори наставити и да постоји интересовање за даљу размену ставова о могућем решењу сукоба.

Портпарол Кремља Дмитри Песков истовремено је нагласио да ће Москва пажљиво анализирати резултате контаката између САД, Украјине и европских земаља пре него што се приступи новој рунди преговора. Он је изразио скептицизам према споразумима у којима Европа има доминантну улогу, оцењујући да досадашња европска позиција не доноси повољне исходе за Русију и често подстиче наставак сукоба уместо компромиса.

Сличан тон може се пронаћи и у анализама бившег аналитичара ЦИА Реј МекГоверн, који тврди да је примарни циљ власти САД сада стабилизација односа са Русијом и окончање украјинске кризе. Мекгаверн подсећа да је Бела кућа почетком децембра усвојила нову стратегију националне безбедности, у којој се наводи да је мировни процес у Украјини у фундаменталном интересу Сједињених Држава и да обнова стратешке стабилности са Русијом има приоритет. У том документу се, према његовим речима, јасно констатује и разилажење са европским савезницима, који имају нереална очекивања у вези са исходом рата и све чешће прибегавају политичком притиску и сузбијању унутрашње опозиције.

На крају, амерички државни секретар Марко Рубио поновио је став да је мир могућ једино ако и Русија и Украјина буду спремне на компромисе. Он је нагласио да преговори не могу довести до решења уколико обе стране не прихвате да се одрекну дела својих максималистичких захтева. Ова изјава долази након што је Путин, током обраћања јавности 19. децембра, поновио своје основне циљеве из фебруара 2022. године, што додатно компликује дипломатски процес. У том контексту, све је очигледније да се борба око наратива, односно питања ко дефинише циљеве рата и мира, води паралелно са борбама на терену.

КАКО ФУНКЦИОНИШЕ МЕХАНИЗАМ ЗА ПЛАСИРАЊЕ ПРИЧА ПОПУТ ОВЕ?

ПРВО, Ројтерс је објавио текст у коме се тврди да Русија наводно планира ширу офанзиву са циљем да потчини целу Украјину. Као основ за такву тврдњу нису понуђени документи, снимци нити званичне одлуке, већ су као извор наведени неименовани „безбедносни извори“. То је стандардна формула која омогућава пласирање политички осетљивих процена без одговорности и без могућности јавне провере.

ДРУГО, убрзо након објаве, Тулси Габард је јавно оспорила такав наратив. Она је јасно рекла да не постоје веродостојни обавештајни подаци који потврђују тезу о плану освајања целе Украјине и да се такве тврдње користе за одржавање ратне психозе и блокирање политичких решења. Њена реакција је једина релевантна у овом случају.

ТРЕЋЕ, кључно питање није да ли Ројтерс „лаже“ у класичном смислу, већ како функционише механизам пласирања оваквих прича. Ројтерс у оваквим случајевима не измишља податке, већ преноси интерпретације и процене које долазе из одређених кругова унутар безбедносног апарата који још увек слободно делују против власти САД. Проблем настаје када се те процене представе као фактичко стање, без противтеже и без контекста да су у питању интересно обојене анализе.

ЧЕТВРТО, зашто се то ради управо сада. Овакав наратив се појављује у тренутку када постоји реална политичка иницијатива да се рат у Украјини заврши преговорима, иницијатива која је директно везана за политику Трампа. Ако се рат представи као егзистенцијална борба против „империјалног освајања“, тада свака понуда мира аутоматски постаје неприхватљива, а политички притисак се пребацује са дипломатије на наставак сукоба.

ПЕТО, питање „по чијем налогу“ сматрамо да читаоци овог сајта већ знају. Шефови агенција и министарстава попут ЦИА, Пентагона или било које друге нису одговорни. Оно што постоји јесте чврста симбиоза између великих западних медија, паралелних структура моћи и њихових репова безбедносног естаблишмента. Извори који имају интерес да рат траје достављају „информације“, медији их објављују јер долазе из „релевантних кругова“, а политички ефекат је унапред познат и пожељан за цео тај апарат који скептици понекад називају “Дубоком државом”.

ШЕСТО и најважније, резултат оваквог поступања није информисање јавности, већ обликовање реалности у којој мир делује немогућ, а рат неизбежан. Деманти попут оног који је изнела Тулси Габард не служе само да исправе нетачност, већ разоткривају дубљи проблем, да део медијског и безбедносног система активно делује против политичких покушаја деескалације. Чланак Ројтерса је системски отпор промени курса, а сведоци тога смо свакодневно.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 10

"ПУТИН НЕ МОЖЕ НИ У УКРАЈИНУ ДА ОКУПИРА, А КАМОЛИ ЕВРОПУ": Шефица америчких обавештајаца оплела по Русији (ФОТО)

21. 12. 2025. у 16:02

Свет

0 3

ПРЕЛОМНИ ТРЕНУТАК ЗА УКРАЈИНУ? Зеленски најавио преговоре који мењају све

23. 12. 2025. у 18:36

Свет

0 8

НЕКОЛИКО ХИЉАДА АМЕРИКАНАЦА НА ФРОНТУ Амерички медији: Два америчка плаћеника погинула борећи се за Украјину као борци легије подређене ГУР

23. 12. 2025. у 19:15

Свет

0 6

ЗАМЕНИК КОМАНДАНТА 3. КОРПУСА АЗОВ: Украјинске оружане снаге немају циљ да победе у сукобу

23. 12. 2025. у 18:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације