Стручњаци Народног музеја у Крушевцу и Републичког завода за заштиту споменика Републике Србије и званично су се упустили у велику научну авантуру: истраживање и обнову локалитета у науци познатог као Крушевачки град.

Сонде су најпре ископали археолози, који ће истраживати 20 радних дана, а у оквиру националног пројекта који треба да у жижу научног интересовања стави непроцењиву средњовековну српску престоницу грађену од 1371. до 1378.године, конзерватори се прикључују од 1. октобра, када ће почети конзервација и делимична реконструкција града.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
"НОВОСТИ" У ЗАДУЖБИНИ КРАЉА МИЛУТИНА: Сјај Грачанице видело чак 100.000 људи

- Пројекат "Крушевачки град - конзерваторско-рестаураторски радови" трајаће четири године и представља дугорочну визију конзервације, обнове и презентације средњовековног Крушевца као престонице кнеза Лазара Хребељановића, средишта Моравске Србије с краја 14. века - предочава за "Новости" археолог Марин Бугар, руководилац археолошких истраживања. - У првој сезони посветили смо се делу терена који се налази уз западни бедем, који ће бити обновљен у дужини од 50 метара, висини око 2,5 м и ширини око два метра. Две мање сонде које смо отворили треба да дефинишу и редефинишу стратиграфске слике, односно насеобинске процесе, који су се одвијали на простору Археолошког парка, а који датирају још од периода млађег каменог доба, односно старчевачке културе, па преко касног бронзаног и старијег гвозденог доба, све до времена кнеза Лазара и каснијег отоманског периода.

У средишту комплекса је црква Лазарица / Фото С. Бабовић

Археолошка истраживања која су укључила и студенте археологије треба да расветле и културне хоризонте у до сада неистраженим зонама. Планирано је чишћење од вегетације и шута, скидање дрвене спратне конструкције на кули 6 и чишћење зидова водом под високим притиском. За реконструкције ће се користити адекватан камен из околних мајдана, прилагођен техници некадашњег зидања.

- Предвиђено је да наредне године истраживања и обнову сличних капацитета реализујемо у северном делу града, заједно са радом на самим бедемима, да бисмо 2020. и 2021. године радили партерно уређење унутрашњости града - напомиње саговорник "Новости".- Посебан део пројекта односи се на декоративно осветљење, односно стварање новог визуелног доживљаја комплекса. Донжон кула - приземље и четири спрата, биће предмет рада последње две сезоне.

Мапа у унутрашњости Лазаревог града


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Жупски виногради броје векове

Са главном кулом отвара се и шири туристички простор и потенцијал. Јер, не само да би по завршетку пројекта требало да се Лазарев град, чије су димензије 300 х 200 метара, коначно представи на начин који заслужује, већ би се и само налазиште коначно и визуелно одвојило од урбане средине ширег центра Крушевца, који га притиска са свих страна. Министарство културе подржало је пројекат са пет милиона, а локална самоуправа са пола милиона динара.

МУЗЕЈ

ОСИМ више непокретних целина у аутентичном граду Лазара Хребељановића(1329-1389), смештена је зграда Народног музеја, подигнута 1863. године, за потребе гимназије, друге у Србији, а која данас чува баштину у чак 900 квадрата, са сталном поставком од, засада, 2.000 експоната.

Црква Лазарица била је, наравно, дворска, изграђена у славу рођења деспота Стефана Лазаревић, који је са мајком, кнегињом Милицом владао баш на овом простору све до 1393. године. Верује се да је на пут ка Косову пољу, 1389. године, из Лазаревог града, кренуло око 10.000 војника.

ДЕО ГРАДА КРИЛА ЗЕМЉА

ПРВА истраживања Лазаревог града, праћена конзервацијом и делимичном реконструкцијом отпочела су давне 1961. године. Кампање су се наставиле почетком 70-их година, заштитна археолошка истраживања приликом обнове Парохијског дома 1998.године, а реализовао се и пројекат који се односио на црквену стазу 2002.

Последње археолошке кампање десиле су се 2010. и 2012.године иза музејске зграде, у оквиру пројекта реконструкције зграде крушевачког музеја. Мање је познато да се пре првих истраживања, на терену могла видети само главна градска (донжон) кула,висока 18 метара и Црква Лазарица! Тек су се касније, са даљим истраживањима откривале и друге непокретне целине: палата кнеза Лазара, коњушница, ковачница, грнчарска радионица и други пратећи објекти!