Жупски виногради броје векове

АНА и Александар Милић, рођени брат и сестра из Александровца, четврта су генерација винара у породици, што је у овом малом месту, познатом и по надимку "српска Шампања", правило без изузетка. Јер вино се у Жупи точи најмање од 1196. године, када се виноградарска села Александровца спомињу у запису Стефана Немање.

Управо је та традиција, на 55. "Жупској берби", од 20. до 23. септембра, привукла рекордан број посетилаца. Винска рецептура брижљиво се чува, што је више стотина хиљада посетилаца могло да види у Винској улици, где су грожђе и вина из породичних винарија понудили многобројни излагачи. Са Фонтане вина попијено је невероватних 22.000 литара ружице, о вину се слушало и учило у Музеју винарства и виноградарства, Завичајном музеју Жупе, Средњој школи "Свети Трифун" и другим чуварима ове гране пољопривреде, која је у Жупи стара око 3.000 година.

Прочитајте још: "Жупска берба": Уче занат старих винара

- Посао са винима покренуо је прадеда Обрад, наставио деда Томислав, па наш отац Милен, а сада помажемо сестра и ја - открива, за "Новости", млади винар Александар Милић из Виткова. - Имамо два и по хектара засада, производимо ризлинг, вранац, прокупац и розе, који траже бригу током целе године. Када нисте у винограду, онда сте у подруму.

Традицијом се диче славни Ћосићи, из истог места, на самом улазу у Александровац, који су учесници привредно-туристичке манифестације већ 25 година. Прославили су се по мускат-ружи, пристиглој из Тоскане.

- Верност традицији је кључна, али морате да модернизујете процес, као и дизајн паковања, што смо ми урадили баш уочи ове бербе - каже, за "Новости", Драган Ћосић, винар и студент воћарства и виноградарства, чија породица у Виткову има чак пет хектара под виноградима.

Ко је икада напустио винограде у Жупи, кад-тад је морао да им се врати. То је случај са Вујићима из Веље Главе, чији је предак Гмитар Вујић пре 110 година посадио прву лозу. Преминуо је врло млад, а његови потомци су пре две године обновили производњу. Првом добијеном вину дали су његово име. Зет Боривоје Прибановић, пословођа у подруму, предочава нам да се држе аутохтоних жупских сорти, прокупца и тамјанике.

Девојка гњечи грожђе као што се то некад радило

- Заиста је ова берба премашила многа очекивања, привукли смо и мале и велике произвођаче и излагаче, као и посетиоце који су заинтересовани за произвођаче бутељних вина, које имамо у 60 већих регистрованих породичних винарија, али и за око 70 винарија који годишње произведу од 5.000 до 30.000 литара вина - предочава нам Владимир Рашковић, директор Туристичке организације Александровца.

И заиста, четири дана туристи су неуморно обилазили винограде на више од 2.500 хектара у Жупи, а радо су свраћали и у школе. Око 20 највећих жупских винара, чији су производи изложени у Музеју винарства и виноградарства, имало је потешкоће да смести све заинтересоване госте уочи и током бербе. Дегустационе сале биле су пуне код Николића, Рајковића, Ботуњца, Ђорђевића, Минића, Михајловића...

Прочитајте још: Почела 53.Жупска берба у Александровцу, винари позивају у госте

- Чињеница да је наш музеј смештен у објекту некадашње Винодељско-воћарске школе из 1926. године довољна је да привуче посетиоце током бербе. Имамо сталну поставку са око 3.000 експоната, са старинским прибором, алатима, справама за гајење винове лозе, прераду грожђа и производњу вина, писаним сведочанстима старих лифераната - подвлачи Нела Ђурић, директорка Музеја винарства и виноградарства.

Вина из многобројних приватних винарија

ДУГА ТРАДИЦИЈА ОКЕАНИЈЕ

ИДЕЈНИМ творцем и организатором "Жупске бербе" сматра се познати песник, писац и критичар, човек позоришта, Милосав Буца Мирковић (1932-2013). Родну Жупу у песмама описује као "океанију", "царску" и "винску". Манифестација се мењала током година, али се као традиција усталило то да се током ње одржавају атрактивне гостујуће изложбе, међународни и дечји фестивали фолклора, маскенбал најмлађих, вечери винске поезије, концерти познатих музичара, прикази старих жупских свадби са младом која не сме у брак док честито не изгази грожђе...