Четници у једној ноћи убили 68 невиних људи
24. 06. 2018. у 19:02
Поемом “Поглед у пакао” Владан Пантић чува сећање на жртве покоља у Вранићу, децембра 1943. Злодела Дражине војске не смеју се заборавити, опомињу потомци страдалих
Спомен соба коју је Владан Пантић посветио ликвидираним рођацима
МОЈ крик, мој бол, моја суза и моје огорчење. Пишем у име 68 невиних жртава четничког покоља у Вранићу, у име 72 становника села Друговца, који су страдали због тога што су се партизани пробили кроз обруч три Дражина корпуса, па је бес те братије требало на некоме искалити. Пишем у име крвавих колевки, силованих девојака, опљачканих и попаљених кућа. Пишем, јер не могу и нећу да ћутим.
Овако говори Владан Пантић, рођак шесторо преживелих у покољу који се десио у Вранићу 1943. године. Председник Удружења “20. децембар” деценијама се клања сенима настрадалих, у ноћи између 20. и 21. децембра те ратне године и бори се да сећање на њих не утихне. Растао је слушајући очеву причу о језивој ноћи четничке одмазде, о стравичном покољу недужног народа. Поема “Поглед у пакао”, његов је вапај за разумом и истином о, како каже, злу и ужасу, мржњи и безумљу, када су четници Авалског корпуса Првог батаљона Посавске бригаде клали жене, децу, бебе...
- Током лета и јесени 1943. сазревала је одлука да у Вранићу треба извршити већу одмазду према породицама партизана и њихових симпатизера - објашњава Пантић. - Одржана су три састанка четничких главешина, на којима су направљени спискови смрти и план извршења тог крвавог зверства.
ПАНТИЋ подсећа да је у то време Дража Михаиловић издао наредбу својим командантима да одлучно и хитно, од Космаја па до Београда, “очисте терен од комуниста, од тих авантуриста и пробисвета”.
- Овдашњи четници су добили “зелено светло” да реализују свој паклени план - наводи Пантић. - Договорено је да покољ у Вранићу буде на други дан Светог Николе. Рачунали су да ће тада готово сви бити код својих кућа. Село је било партизанско и звали су га “мала Москва”. Командант батаљона био је наредник Спасоје Дрењанин Зека из Мале Моштанице, командант бригаде поручник Коста Маринковић, а командант корпуса мајор Света Трифковић из Умке.
Пантић у књизи “Поглед у пакао” наводи имена свих жртава и извршилаца страшног злочина.
Прочитајте још - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Зашто је Дража популарнији од маршала Тита
- Вранић добро зна и памти сваку жртву и сваког џелата из те проклете ноћи - истиче он. - Ни ми не смемо да заборавимо злодела Дражине војске, која данас себе представља као ослободиоце. Не постоје лажи и измишљотине којима могу да се оперу крваве стазе.
Део породице избегао страшну смрт

Пантић је, иначе, један од великих противника рехабилитација четничких команданата.
- Стојим у породичној спомен-соби и гледам на зиду десеторо мученика који ме немо посматрају и питају оно што не знам и не могу да им објасним. Стидим се и срамим својих предака, што су невини страдали, осуђени без суђења и кривице. Како да објасним њима, а и себи, зашто су тако свирепо кажњени и зашто се поново убијају одлуком о рехабилитацији - пита се Пантић. - Стидим се што нисам урадио више да одбраним њихову част.
ОН ЈЕ револтиран, јер су, како каже, злочинци и кољачи проглашени за патриоте и ослободиоце.
- Против кога су се равногорци борили и кога су то ослободили - пита Пантић. - До краја рата били су раме уз раме са фашистима у борби против народноослободилачке војске и сопственог народа. На хиљаде невиних жртава широм Шумадије и Србије страдало је од четничке каме. Ако је Дражин покрет био антифашистички, онда су све невине жртве његовог терора били фашисти!
Владан Пантић

Од 68 жртава те ноћи, 35 су били жене и деца. Крвава стаза смрти почела је од породице Марка Митровића, где је побијено њих петоро, па редом, по седморо Ђорића и Илића, по петоро Радосављевића, Матића, Поповића, четворо Савића, по троје Ђоинчевића, Степановића, Тодоровића, Ђорића. Тада је убијен и мобилисани четник Бошко Јоксић, који је схватио да се спрема покољ, и покушао да избегне да у њему учествује.
- Та ноћ била је паклена, али још је теже било преживети у сталној стрепњи до краја рата - закључује Пантић.
ОПОМЕНА
- ЖАЛОСНА прича из Вранића остала је као опомена за сва времена - наводи Душан Чукић, председник СУБНОР Србије. - Дом Пантића је заједнички симбол многих страдалника на нашим просторима. Сада један од потомака, упорни и виспрени Владан, подастро је пред свеколико читалаштво поглед у пакао, кроз надахнуту, писану рањеним срцем и још пуном душом, што злотвори нису успели да истребе племе, поему о данима што пролазе и свежим ожиљцима који никад не могу да зарасту.
Гробови 10 чланова породице Пантић

ЂОРИЋ: ЗАКЛАЛИ МАЈКУ НА МЕНИ
- ЗАПИТАО сам: куда ме водите? Одговорили су ми: “Ти си осуђен у име краља Петра, а по наређењу Драже Михаиловића.” Онда сам казао: Немојте ме клати као животињу и ако већ хоћете да ме убијете, ви ме стрељајте - сведочио је Душан Ђорић. - Легао сам на патос, они су запуцали, метак ме је ударио у лево око, а изишао на десни образ. Кад сам се мало освестио дотерали су ми брата, њега су стојећи стрељали. Пао је мртав на мене. Правио сам се да сам мртав, а они су довели једно псето које је почело да лоче његову крв. Тада су довели нашу матер да види нас, па су је оборили и клали на мојим леђима. Довели су затим мога синовца и заклали и њега. Потом снају, жену мога брата који је погинуо у партизанима ...
БАБИЋ: ДРАГОЦЕН РУКОПИС
- СВАКО дело које подсећа на катастрофу под Авалом, пре свега осамдесетак година, више је него добродошло - написао је писац Горан Бабић, у рецензији књиге “Поглед у пакао”. - Јер, битка против заборава, можда је и најтежа битка. Време прогута људе, имена и догађаје, побрка лаж и истину, помилује кривце, а осуди невине. Овакви рукописи су драгоцени и кад их створи невешта рука, јер ће рука у којој је перо на крају надвладати руку у којој је кама.
Fredi Merkjuri
24.06.2018. 19:23
Komunisti su izvrsili najveci zlocin posle rata nad Srbima kao i Ustase za vreme i posle rata vise nego Nemci Komunisti najveci krvnici za Srbe.Ziveo Draza Mihajlovic i Ravnogorski pokret.
@Fredi Merkjuri - Tako je! Živeli Četnici i antifašista Adolf Hitler!
@Fredi Merkjuri - @Fredi : Чак и да је твоја тврдња тачна (а није) то су четници морали "унапред да се освете" па је "нормално" што су поклали жене и децу ? Или можда жене и деца нису били Срби!
Nema nijednog krsta kakvi su to grobovi?
@Sparta - Komunistički- Krst je odbačen, Bog ubijen. To i jeste, između ostalog, bila borba između krsta i petokrake; između tradicionalizma i internacionalizma, između Bože pravde i Internacionale, između srpskog kralja i austrougarskog kaplara i navodnog bravara, kome se ni danas ne zna pravo poreklo. Nesreća je to velika.
Коментари (36)