Графити наших уметника красе светске градове

ДОК на београдским улицама под црним спрејом са фасада нестају лица јавних личности, Француски институт у Београду труди се да промовише српски стрит-арт. Израду графита уживо и промоцију монографије "Стрит-арт Белгрејд" Александра Ђорђевића организоваће 30. јануара, у Кнез Михаиловој улици. Како настаје један мурал, на лицу места дочараће ТКВ (Тhе Кraljica Vila), чија изложба је у току.

Када је, пре неколико година, шетајући Београдом, Ан-Лорен Вигуру, данас аташе за културу и заменик директора Француског института, видела велики мурал у подземном пролазу од Теразија ка Балканској улици, усхићено је узвикнула: "У граду који има овакав мурал вреди живети!"

Резултат је била не само њена селидба у српску престоницу, већ и актуелна изложба ТКВ, као и изложба српских мурала у нашем културном центру у Паризу, јесенас. Поредфотографија мурала, за које је заслужан Ђорђевић, аутор сајта "Београдски графити", Парижани су могли да виде како на паноима испред културног центра раде муралисти Артез и ТКВ. Српски муралисти представиће се и бриселској публици.

- Стрит-арт је најдемократичнија уметност, не само зато што највећи број људи има прилике да је види, већ и зато што је сваки коментар на зиду легитиман, као што је легитимно и "прегазити" дело другим - каже Ђорђевић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Радови Цилета Маринковића недалеко од Париза: Главе издвојене из уличног метежа

- Цртање мурала је и физички и ментално захтевно - каже Артез. - Један он највећих изазова био ми је осликавање мурала на фасади студентског комплекса у индијском граду Патна. Саме димензије фасаде (око 250 квадрата) нису биле толико застрашујуће колико чињеница да сам мурал осликавао на скели од бамбуса. Уз високе температуре, ограничен рок и такву скелу, био је то ментални изазов од осам дана. Радо га се сећам, као тренутка у ком сам превазишао себе.

МАШТА Београдски контејнер

ПОВРАТАК Мурали партизановаца били су недавно прекречени

Своја дела дели на две групе - на ангажована, на којима су приказане познате личности - попут Ланета Гутовића који гледа у ливаду, замишљен над судбином културе - и она која имају његов лични печат и циљ им је да околини дају нови идентитет. У тој групи су "Ронилац" (откупила га "Идеа"), "Пливач", "Рука спаса", коју је сликар Влада Величковић оценио као његово најозбиљније дело.

"Архитектонска" решења на сваком кораку

СТРАНИ УМЕТНИЦИ

МНОГО страних уметника долази у Београд да осликава његове зидове, а међу најпознатијима су Италијан Блу, Француз Блек ла Рат, кога зову и оцем "стенсила", и Шпанац Ремед (Гијом Олби), сви као гости Белефа. Овај последњи аутор је чувеног мурала "Ла Санта дел Белградо", у Карађорђевој.

ПОЧЕТАК У ДВОРИШТУ ОШ

ПРВИ "Графити џем", који је окупио најбоље цртаче, организован је 1999, у дворишту ОШ "Краљ Петар Први". На "Октобарском салону" 2002. изложен је графит нацртан на лименој огради градилишта, а аутор Демон обавештен је о томе само два дана пре изложбе. Последњи велики "Џем" одржан је прошлог лета, у Пожаревцу, када се окупила велика екипа цртача да ослика Казнено-поправни завод за жене.