Рељина слава као Ивкова

- СРЕЋНА слава - поздрављали су гости претходна три дана домаћина Рељу Росића, а он би им узвраћао са: "Честито ти место!"

А место је село Рутоши, негде на пола пута између Кокиног Брода и Прибојске Бање, кућа Росића, одмах испод планинског врха Оштрика. За Мратиндан (слава Светог Стефана Дечанског) овај дом сваке године широм отворених врата и дочека више од стотину људи, а слави се три, понекад и четири дана. У овом крају се не говори о надалеко чувеној, филмској - Ивковој слави, овде се током целе године препричава Рељина слава, о томе колико се попило и појело, ко је најбоље запевао, ко је зајутрио, ко се добро напио...

Први гости стижу раном зором, па Росићи на ногама у време славе морају да буду већ од пет ујутру како би све дочекала богата славска трпеза. У првој софри обично су комшије са којима се и ломи славски колач - Бјелићи, Јелићи, Ћирковићи, Заковићи, Топаловићи, Мијовићи, Барагићи, Мандићи... Потом долазе Рељине колеге из "Лимских хидроелектрана", родбина, пријатељи - Веричини рођаци, ћерка Бојана и зет Иван из Чачка, син Крсто и снаја Ивана, и Рељини омиљени гости - унучићи (има их четворо).

Слави се у славској сали, која може да прими до 30 људи, па се зато гости смењују као на траци. Једни завршавају са гозбом, другима се одмах поставља. Реља је задужен да служи пиће и рибу (када слава пада у среду или петак). Верица и најстарији им син Ранко послужују све остало - од кафе, предјела, преко сарме и пасуља, домаће сардине... до ситних колача и торти.

- Једва постижемо. Довољно је да дочекамо и испратимо госте, па да паднемо с ногу - испричала нам је Верица. - Ове године ће сва три дана бити посна трпеза. Раније смо други дан спремали мрсно, па практично смо спремали две славе. Први дан смо служили рибу, око 20 до 30 килограма готове рибе, а други дан смо пекли прасе и јагње. Трећи дан зовемо "пријатељски дан", јер тада и ми можемо да седнемо са гостима, да попричамо, да се и ми послужимо.

ОБИЧАЈИ Без "укрштања" нема славе

Многи гости за Рељину славу у својим фирмама узимају слободне дане. Знају да ће се добро запити, поједини ће и осванути, уз песму, вино и ракију. За три дана се код Реље попије и десетак гајби пива.

- Ми смо комшије, наша кућа је 400 метара од Рељине, и ми смо у сталној званици - рекао нам је грлати Милинко Бјелић, који сваке године започне песму, од које се оре сва околна брда. - Реља је познати домаћин у овом крају. Често осванемо код њега, а догодовштине са славе се препричавају дуго после.

МНОГО НЕЖЕЊА

СВИ Росићи у Рутошима славе Мратиндан. Некада је овде било више од десет кућа у којима су се гости дочекивали. Многи су се одселили у Прибој, па их је с годинама све мање. Рутошани се жале како имају пуно нежења, јер ретко која девојка хоће да дође у село, па и у овако велико и богато домаћинство, какво је Рељино.