Сам зауставио цео аустроугарски пук!

Б. СУБАШИЋ

13. 03. 2014. у 21:20

Илија Влајић прошао кроз кишу метака и бомбом решио битку у Великом рату. Уништио рефлектор који је наводио артиљерију на Београд. Умро од муке у априлу 1941. године гледајући распад војске

АУСТРОУГАРСКИ рефлектор на обали Саве наспрам Аде Циганлије био је почетком Великог рата ноћна мора Београда. Његов светлосни сноп је као аветињски прст обележавао мете аустроугарској артиљерији, која је 24 часа дневно тукла српску престоницу и положаје његових бранилаца.

С друге стране, ноћна мора Поћорекове Балканске војске била је Ада Циганлија и данас непостојећа Мала ада или Занога. На речним острвима и Савском пристаништу одиграле су се прве битка Првог светског рата. У ноћи између 28. и 29. јула 1914. аустроугарски десант преко Саве зауставили су добровољци-четници Сремског добровољачког одреда, састављеног од Београђана, старих четника из балканских ратова и ђака из српских крајева у Аустроугарској.

Њихова имена и славна дела су на срамоту Београда и Србије заборављена, каже бака Живка Милутиновић, унука Илије Влајића из Жаркова, једног од јунака одбране Београда. Она годинама покушава да убеди општинске и градске власти да би био ред да Илијино име понесе нека улица на Бановом брду или Жаркова, које су изграђене добрим делом на конфискованој имовини ратног хероја.

- Његов Сремски добровољачки одред био је увек тамо где се највише гинуло, а по њему ни сокаче не може да се назове. У Жаркову се с колена на колено препричава дедин подвиг кад је „угасио“ аустроугарски рефлектор.

На почетку рата он је био на Ади и једне ноћи је препливао Саву с бомбама којима је полупао рефлектор, прекинуо ноћно бомбардовање и изазвао панику код Аустроугара. Од деде су помислили да је српска офанзива - прича Живка Милутиновић.

Илија је касније био и у посади чамаца у којима су српски војници, са будућим владиком др Николајем Велимировићем, препловили Саву и ослободили Земун у септембру 1914. године. Кад им је због друге аустријске офанзиве на Дрини наређено да се врате на савске аде, за њима се упутио читав 32. хонведски пук.

ГРОБ ЖИВКА Милутиновић напомиње да после Другог светског рата није поштован чак ни гроб Илије Влајића на старом гробљу у порти цркве. - Ту су сахранили другог покојника, а као успомена остао је само споменик. Велико имање Влајића је конфисковано или национализовано, а отежавајућа околност за породицу било је што су потомци јунака, браниоца Београда и домаћина - горко се сећа Живка Милутиновић.

Општи аустроугарски напад устремио се 20. септембра на Малу аду, острвце-грудобран чији су браниоци стајали и гинули у речном муљу. Аласки чамци су упркос ватри с монитора довозили појачања и односили рањене све док аустријска артиљерија није дословно спржила Малу аду. Борбе су настављене за сваку стопу шикаре Аде Циганлије.

Хонведски пук није могао да мрдне од обале све док топови нису дословно покосили дрвеће. Ипак, браниоци се нису предавали. У другој ноћи битке преостали јунаци 7. пука, Сремског добровољачког одреда, којима су у помоћ прискочили чукарички трећепозивци и ослобођени робијаши из затвора на Циганлији, ископали су у средини острва ров последње одбране.

У осам ујутро 23. септембра почео је фронтални напад Аустроугара, кроз кишу куршума до непријатељског командног положаја провукао се добровољац Илија Влајић. Његова бомба убила је команданта 32. хонведског пука Аугуста Шмита, изазвала панику и аустроугарски напад је нагло малаксао. Следећег дана више ниједног хонведа није било на београдским адама.

- Деда је био и међу јунацима избрисаним из бројног списка под командом мајора Гавриловића, преживео је албанску голготу и тифус и Солунски фронт. Добио је Карађорђеву звезду за јунаштво у рату које му је израњавио и тело и душу, али ни мир није био много бољи - каже нам Живка Милутиновић.

Ратни херој, као и већина разочараних српских ратника, постао је опозиционар у Демократској странци Љубе Давидовића, која је захваљујући његовом угледу добијала све изборе у Жаркову и на Чукарици.

- Деда је дуже од десет година био председник општине. Захваљујући њему подигнута је црква у Жаркову. Испред ње је и сахрањен кад је умро од муке у првим данима рата. Кад је видео официре из Топчидера како распасани и без оружја беже, изашао је и почео да виче на њих: „Зар се тако бори српска војска“. Официри су му презриво одговорили да су они Југословени. Увече је умро на кућном прагу. Срце, које је издржало најстрашније бојеве, препукло је од понижења и муке - са сузом у оку сећа се Живка Милутиновић.

НЕПОДОБНИ БЕОГРАЂАНИ

УНУКА Илије Влајића била је прва девојка из Жаркова која је завршила учитељски факултет.

- Кад сам дипломирала 1949. године, једне ноћи на врата су залупали ознаши и рекли да се ујутро јавим иследнику на Бановом брду. Овај је понудио да идем у село Шуме да будем учитељица или на Голи оток. Целу генерацију младих учитеља из Београда разбацали су по буџацима с краја на крај Југославије, а Београђане су учили неки други - с уздахом каже Живка Милутиновић.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (21)

Жаре - Жарково

13.03.2014. 22:07

Важно је да су по Жаркову, захваљујући "друговима" из општине Чукарица, "своје" улице добијали неки тамо Душан Кведер, Будо Томовић, Милан Шарац и остале сличне Анте Ламбаше који - сви заједно - немају ама баш никакве везе са Жарковом... А многи од њих ни са Београдом, па ни са Србијом у целини. Али зато ни један жарковачки сокак никад није могао да добије име нпр. по датуму ослобођења Жаркова у Великом рату (31. октобар), или пак по јунацима попут Илије Влајића. БЕДНИЦИ и ВЕЛЕИЗДАЈНИЦИ!

vb

14.03.2014. 10:08

@Жаре - Жарково - da nebi francuza u "velikom ratu" i rusa u još većem ratu ti bi bio hans a ne žare a i to ti je srbenda.junaci treba da su u srcima a ne na ulicama.

?!?!?!

14.03.2014. 11:00

@Жаре - Жарково - @ "vb" - Синак, нису тако озбиљне теме за тебе. За почетак, покушај барем да научиш да пишеш.

Lazar Živanović

14.03.2014. 18:57

@Жаре - Жарково - @ Жаре: Tužno ali istinito. 60 godina u sastavu opštine Čukarica /bez sopstvene opštine Žarkovo/ više je unazadilo, upropastilo i ruiniralo Žarkovo nego preko 400 godina robovanja pod Turcima. Ko god tvrdi da nije tako ne zna o čemu priča.

Mileva

13.03.2014. 23:00

Za sada imam dve nemacke knjige koje su upravo objavljene povodom 100-godisnjice Velikog rata. Znate li koja je prva bitka u njima? Na Marni! O Ceru i Kolubari ni jedne jedine reci. Ko ne veruje, mogu mu navesti autore i nazive knjiga. Eto, to je EU u koju srljamo.

Realista

13.03.2014. 23:06

E da ne pomenuste "oznase" nista od teksta o heroju! Po zavrsetku II sv. rata Jugoslavija a i Srbija je imala preko 70% analfabeta! tj potpuno nepismeonog stanovnistva! Na koji nacin biste resili problem opismenjavanja i pocetak prve i poslednje prave industrijalizacije na ovim prostorima? Svi tada jadni napaceni a danas smo se "rascvetali od neke miline pa jedva disemo"! Bilo bi lepo da ove istorijske tekstove lisite ovakvih politikanstskih "tumacenja istorije"

Pismen

14.03.2014. 08:08

@Realista - Svedočenje neposrednog učesnika-žrtve događaja je otkrivanje istine, a ne politikantstvo dargi moji Oznaši i potomci

Realista

14.03.2014. 10:22

@Realista - Onda se opismenjavao narod , pa nije bas svako mogao da zivi na Terazijama. Lepo je 70 godina posle " tumaciti i filozofirati" o ljudskim pravima i nepravdi. Naparavi ti drzavu ni iz cega. Sto se " ljudskih prava" tice, zaboravlja se recimo da su amerikanci strpali 6 miliona svojih gradjana japanskog porekla u logore! Da su francuzi 1945 -6 osudili 20 000 svojih gradjana zbog saradnje s Nemcima cak i na smrt... samo mi smo " sokirani i iznenadjeni" , a nismo bili gori od drugih,

Baba Vanda

14.03.2014. 00:57

Ovde samo fali komentar (ZOKS-A) hahahahahahahah!!! ovo su biseri naseg herojstva.

ivan jovanovic

14.03.2014. 01:50

Srbija i srpski narod MORAJU da zaborave "sve svoje pretke koji su krv i zivot dali u borbi sa okupatorima" .Cilj danasnih vlastodrzaca je ,ta demokratska Evropa ,koja je unistila toliko srpskih zivota .Zato dragi citaoci ,nemoj da se cudimo novim knjigama, novoj istoriji ,novim lazima ....

srbin tuzni

14.03.2014. 07:40

Crvene ustase su bile gore od pavelićevih belih ustasa!!Crvene ustase još vladaju!!

Realista

14.03.2014. 18:10

@srbin tuzni - Tuzni Srbine i ne znas koga su nazivali " crvenim hrvatima" ....

Киза

14.03.2014. 11:46

@Leka - Све године су врло јасно исписане. За особу која зна да чита и пише - више него довољно!

Киза

14.03.2014. 11:44

@Banovo brdo - И треба да вас буде срамота. Пре свега зато што се то тзв. Баново брдо (оригинални - стари назив му је Голо брдо) налази управо на некадашњим жарковачким ливадама, виноградима и њивама.

Isto i danas

15.03.2014. 03:50

Tako i ovi danasnji uze-Srbijanci Jugoslovenstvuju, i drze lekcije Srbima koji su van tog njihovog Pasaluka. Tudja nesreca valjda pa ih ne boli, dok EU mazi po glavi i cerupa.

?!?!?!

16.03.2014. 19:09

@Isto i danas - `Ало "sire-Srbijanac", промашио си тему 101%. Ако ниси приметио, у тексту се ради управо о једном Србину ("uze-Srbijancu", на том твом новокомпонованом немуштом назови језику), типичном Шумадинцу из Жаркова. Има ли можда још нешто што ти није јасно?

?!?!?!

16.03.2014. 19:10

@Isto i danas - `Ало "sire-Srbijanac", промашио си тему 101%. Ако ниси приметио, у тексту се ради управо о једном Србину ("uze-Srbijancu", на том твом новокомпонованом немуштом назови језику), типичном Шумадинцу из Жаркова. Има ли можда још нешто што ти није јасно?