Како раде српски форензичари

 БЕОГРАД - Вештачења и форензички налази из Србије прихваћени су и изван наших граница, а радни дан форензичара у Београду – од увиђаја до прављења ДНК профила - изгледа баш као у популарној америчкој серији „Истражитељи“ (ЦСИ).
Последњих неколико година у развој форензике у Србији уложено је 10 милиона евра, па Национални криминалистичко-технички центар (НКТЦ) МУП-а у Београду данас има и специјалну просторију у којој се чува ДНК база података - у коју се улази само са пропусницом и у посебном оделу.
Начелник Центра Лазар Нешић истиче да се ту годишње обави око хиљаду вештачења, а да је ДНК база података „у формирању“, па за сада има свега неколико хиљада ДНК профила.
У интервјуу Тањугу, Нешић је рекао да очекује да ће одговарајућа законска решења, у скорој будућности, омогућити да се ДНК база попуњава знатно већом динамиком - како би послужила расветљавању и материјалном доказивању што већег броја кривичних дела.
„Очекујемо да број ДНК профила у бази рапидно расте у будућности и да достигне онај у дактилоскопској збирци - где су отисци прстију починилаца кривичних дела“, навео је Нешић.
У базу се смештају ДНК профили са места где је извршено кривично дело, па ће припадници НКТЦ бити у могућности да претраже базу и да, евентуално, тако реше злочин и истовремено га докажу.
Посао форензичара почиње на терену, где током увиђаја прикупљају материјалне доказе, а затим се „сели“ у лабораторију, где стручњаци из више области обављају више или мање комплексна вештачења.
За ДНК анализу потребни су биолошки трагови, за чије су проналажење задужени форензичари, а начелник НКТЦ је указао да је за расветљавање кривичног дела потребно открити узорке осумњичених особа.
На месту злочима, могу се наћи трагови више особа, па једно вештачење може подразумевати неколико анализа, а у појединим случајевима и неколико стотина.
„Анализа ДНК се обавља у лабораторији, и то у строго одвојеним одељењима - један је за форензичке трагове, а други за референтне-неспорне узорке. Лабораторијском обрадом се добијају ДНК профили, који се касније пореде“,објаснио је Нешић.
Процедура провере ДНК идентитета, ако је вештачење комплексно, траје бар неколико дана, а за једносложну анализу је потребан, отприлике, један радни дан.
„Форензика је изузетно мултидисциплинарна и обједињује достигнућа практично свих наука, првенствено природних и техничких. За мене је најзанимљивији део одлазак на увиђај, посебно када је реч о сложеном кривичном делу“, описао је Нешић „обичан радни дан“ у Центру.
Новинар Тањуга није имао прилику да "завири“ у ДНК лабораторију, јер је улазак дозвољен само запосленима и то помоћу магнетних картица, уз обавезна специјална одела.
НКТЦ има стотинак запослених, а рад Центра је, кажу надлежни, изнад просека у региону. По мишсљењу начелника Нешовића, с обзиром на проблематику криминала и површину земље потребно је удвостручити број запослених.
У предходној деценији, форензика у Србији је доживела велики напредак и достигла просечан светски ниво, а у ту област је инвестирано око 10 милионаевра. “Новац је пре свага уложен у обуку кадрова и опрему. Тако је ДНК лабораторија технички врло добро опремљена, скоро на највишем нивоу какав
постоји у свету”, указао је Нешић.
Међутим, додао је, постоји простор за даља улагања. Он је као пример навео физичко-хемијску лабораторију у којој се налази десетак уређаја за вештачење дрога, док Шведска, која има сличан број становника и проблематику криминала, у форензичком центру за вештачење наркотика има сто
уређаја.
Говорећи о томе у којој мери су анализе НТКЦ валидне у региону, Европи и свету, он је објаснио да је критеријум за валидност “акредитација“, коју Србија нема - као ни већина европских форензичких државних центара.
Акредитација ће, како је рекао, у скорој будућности бити најјачи параментар за размену форензичких доказа међу државама, али још увек није обавезујућа, па су вештачења и форензички налази из Србије „изван граница“ прихваћени, на основу репутације српских форензичара у осталим земљама Европе и света.
НКТЦ је пуноправни члан Европске мреже форензичких института - јединог удружења те врсте у Европи, које окупља 52 форензичке државне лабораторије из 33 европске земље.
Кад је реч о сарадњи домаћих са форензичарима у иностранству, Нешић каже да се првенствено огледа у „размени“ знања и искустава.
„Тако лакше пратимо развој, који не подразумева само инвестиције и набавку нових уређаја, него и усвајање нових метода, начина рада, процедура“, објаснио је начелник Националног криминалистичко-техничког центра.