Како је папина посета пропала

ПАПА Фрања је 2016. године прихватио позив да дође у Србију, али до посете није дошло због противљења Српске православне цркве.

Ове, до сада необјављене детаље преговора о доласку поглавара Римокатоличке цркве, обелоданио је у петак министар спољних послова Ивица Дачић. "Новости" су имале и увид у документ из кога се види да је папа Фрања у јануару 2016. године дефинитивно прихватио позив тадашњег председника Србије Томислава Николића, који је септембра 2015. боравио у званичној посети Ватикану.

"Имајући у виду ваш позив да папа посети Србију, папа је прихватио и жели да реализује своје апостолско ходочашће", наведено је у писму отправника послова Ватикана упућеног Николићу 18. јануара 2016. године. Као могући термини посете предлажени су 21. и 22. мај 2016. године.

"Заиста бих ценио да ми што је пре могуће потврдите сагласност за предложене датуме", пише отправник послова уз молбу председнику да ту информацију држи у строгој тајности.

Дан касније, 19. јануара 2016. године, на Андрићев венац стигла је још једна нота ватиканског отправника послова у којој је напоменуто да би претходница, која треба да припреми посету папе Фрање, стигла у Београд већ 24. јануара.

Епилог ове преписке уследио је после разговора председника Николића са врхом СПЦ. После консултација, међутим, посета је - отказана.

СПЦ сматра да је за посету папе рано

Дипломатски детаљи из 2016. године на линији Београд - Рим, које је открио министар Дачић, потврдили су основаност најава да је папа Фрања изузетно вољан да дође у Србију. Посета је била планирана у години којој су претходили изузетно интензивни контакти на високом нивоу између Ватикана, СПЦ и Србије. Кулминација ових састанака била је ненајављена посета високе делегације наше цркве (митрополит Амфилохије, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор Дарко Танасковић) римском папи. Из Апостолске нунцијатуре у Београду, међутим, саопштено је тада да циљ њихове посете Риму није било договарање посета.

Да је долазак римског папе била "готова ствар" рекао је марта 2016. и зрењанински бискуп Ладислав Немет, који је, међутим, навео да је разлог за отказивање посете било расписивање парламентарних избора. Према првобитном плану, који је договорен са дипломатама Свете столице, папа је поред Београда требало да посети и Суботицу.

- Постоји шанса и добра политичка воља свих у Србији да папа Фрања дође у посету. Председник Николић и премијер Вучић су отворени по том питању и желе да се посета реализује - рекао је бискуп Немет после заседања Међународне бискупске конференције маја 2016. године.

Интересантно је да је Неметов иступ тада демантован од стране државе, али и портпарола Светог архијерејског сабора СПЦ епископа бачког Иринеја (Буловића).

Познаваоци прилика у СПЦ наводе да је упркос узлазној путањи односа са Ватиканом, противљење Патријаршије објашњено резервом коју је према папској посети имала Руска православна црква. У то време, иначе, договаран је састанак папе Фрање и патријарха Кирила, који се догодио половином фебруара у Хавани. Истовремено, договарани су и детаљи разговора Мешовите комисије о историјској улози контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца, која је била и остала један од највећих камена спотицања у односима Српске православне и Римокатоличке цркве.

Преписка Николића и ватиканских званичника

ПОВЕРЉИВИ ДЕТАЉИ ДОЛАСКА

ДА је посета папе договарана и припремана, посредно је 2016. потврдила и ватиканска Апостолска нунцијатура у Београду.

"Папа Фрањо жели да посети Србију и Апостолска нунцијатура и локална Католичка црква размишљају како и када да организују ту посету, узимајући, такође, у обзир остале верске факторе у земљи. У припреми за овакву врсту догађаја, датуми су оквирни и поверљиви".

Најважнији услов за долазак папе у неку земљу, поред формалних позива државних власти, јесте и недвосмислени пристанак највеће верске заједнице, што папа Фрања годинама не добија у Србији.

ЈУБИЛЕЈ ЕДИКТА БЕЗ СУСРЕТА

МОГУЋНОСТ да папа посети Србију била је реална и 2013. године, током обележавања јубилеја Миланског едикта у Нишу, на који је такође био позван и руски патријарх. Московска патријаршија, међутим, како је тада незванично објашњено, сматрала је да би сусрет католичког поглавара и руског патријарха био преурањен, па је папина посета остављена за неко друго време.