ПРЕДСЕДНИК У СОФИЈИ: Отворен и искрен разговор, захваљујем свима

ДОЛАЗАК ВУЧИЋА

ХАН ОПТИМИСТА О ПОСТИЗАЊУ РЕШЕЊА У ДИЈАЛОГУ БЕОГРАДУ И ПРИШТИНЕ

"Ја сам увек оптимистицан. Нова Стратегија је јасно нагласила да постоји перспектива за све. То знаци да је и у интересу Косова да ради на решењу за правно обавезујуци споразум", поручио је Хан долазећи на самит ЕУ - Западни Балкан у Софији.

Европски комесар је нагласио да створен нови подстицај и моментум за обе стране да доду до договора што је пре могуће.

Хан је, у вези данашњег Самита у Софији, подвукао да је Стратегијом за проширење ЕУ дала европску перспективу Западном Балкану.

"Све земље имају исту перспективу, али њихов напредак је појединачан, односно зависи од испуњавања услога, то јест кретању ка Европи“, објаснио је он.

Хан је казао да је ЕУ навела датум за могући пријем нових чланица, да је то амбициозан датум, али да је принципијелно остварљив за неке од земаља, под условом да обаве своје задатке.

СТИГЛИ ПРЕДСТАВНИЦИ РЕГИОНА

ВЕЛИКА ЧАСТ ЗА СРБИЈУ: ВУЧИЋ ГОВОРИО ПРВИ

Тек после њега су говорили немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон, који се у свом обраћању двапута позвао на Вучића.

Овај део Самита се одржава иза затворених врата.

На самит је стигао председник Србије Александар Вучић, који није није желео да даје изјаве уочи самита.

ХАН НА ТВИТЕРУ: СРБИЈА КЉУЧНИ ИГРАЧ ЗА РЕГИОНАЛНУ СТАБИЛНОСТ

ВУЧИЋ ЗАХВАЛАН МАДРИДУ НА ПОДРШЦИ

ВУЧИЋ И ПЛЕНКОВИЋ У СОФИЈИ О БИЛАТЕРАЛНИМ ОДНОСИМА

МОГЕРИНИ: КОНАЧНИ НАПРЕДАК У НОРМАЛИЗАЦИЈИ ОДНОСА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

ПОТВРЂУЈУЋИ састанак са председником Србије Александром Вучићем и председником приремених институција са Косова Хашимом Тачијем, који је одржан прексиноћ у Софији, висока представница федерика Могерини је издала саопштење у коме се истиче да се у следећем периоду очекује коначна нормализација односа између Београда и Приштине.

- Двојица лидера су потврдила своју спремност да наставе интезивни рад са високом представницом да би се постигла свеобухватна нормализација односа, кључни елемент за трансформацију читавог региона. С обзиром на приоритет који ЕУ придаје својим односима са Западним Балканом, нарочито ове године, важно је да се у наредном периоду постигне коначни напредак, како би и Србија и Косово могли да напредују у својим европским тежњама - саопштили су из кабинета Могеринијеве.

Г. Ч.

МАКРОН ПОНОВИО СТАВ: ПРОШИРЕЊЕ ТЕК ПОСЛЕ РЕФОРМЕ УНУТАР ЕУ

ВУЧИЋ СА ЛЕВЕНОМ И ТАЈАНИЈЕМ

ЗАЕВ И ЦИПРАС РАЗГОВАРАЛИ О РЕШАВАЊУ СПОРА ОКО ИМЕНА МАКЕДОНИЈЕ

ПРЕДСЕДНИК ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА: СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У „ПУЛ ПОЗИЦИЈИ“

ЦЕРАР: ЕУ ДА МАЛО ВИШЕ ОТВОРИ ВРАТА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ, ИНАЧЕ...

ЛИДЕРИ ЕУ УСВОЈИЛИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О НЕДВОСМИСЛЕНОЈ ПОДРШЦИ ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

ВУЧИЋ СА МЕРКЕЛОВОМ

Двоје саговорника су нагласили да је неопходно радити на убрзању свих активности на унапређењу дијалога са Приштином, а председник Вучић захвалио је канцеларки Меркел на њеном доприносу и подршци лидерима Западног Балкана, као и на подршци инфраструктурним пројектима и дигиталној агенди.

Вучић и Меркелова разговарали су и о свим значајним глобалним питањима, наводи се у саопштењу Прес службе председника Републике.

ПОЗИВ МЕЈ ДА ПОСЕТИ СРБИЈУ

Они су се сагласили да је неопходно радити на унапређењу односа две земље, као и очувању мира и стабилности у региону.

Председник Вучић позвао је премијерку Велике Британије Терезу Меј да посети Србију.

ПРЕМИЈЕРКА БРНАБИЋ СТИГЛА У СОФИЈУ, ДАНАС НА САСТАНКУ СЕФ-А

На скупу, у Националној палати културе у Софији, учествују председник Светског економског форума Борге Бренде, висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Федерика Могерини, премијер Бугарске Бојко Борисов, председник Европске банке за обнову и развој Сума Чакрабарти и директорка програма за Европу Светског економског форума Мартина Ларкин.

Светски лидери, представници међународних организација и привреде, разговараће о три кључне теме за регион: економски раст, трговина и инвестиције, важност дигиталне агенде у контексту технолошког развоја и јачање улоге нове генерације младих лидера.

Председница Владе Србије говориће о дигиталној агенди и важности регионалног повезивања, а представиће најважније резултате у области дигитализације и развоја нових технологија.

Од октобра 2016. године, Ана Брнабић је члан групе "Нови лидери за Европу" Светског економског форума коју чине млади политичари и доносиоци одлука из више европских земаља.

Као први представник Србије, Брнабић је председавала радном групом Светског економског форума која је анализирала питања миграције и граница.

Као једини премијер из региона, учествовала је у изради извештаја Светског економског форума "Обнова Европе" који је представљен на састанку Светског економског форума у Давосу у јануару ове године, а у којем је припремала део који се односи на миграције и границе.

На скупу СЕФ-а у Софији учествује и председник Привредне коморе Марко Чадеж, који је и председник Управног одбора Коморског инвестиционог форума западнобалканске шесторке.

ЗАЕВ И ЦИПРАС НАШЛИ КОМПРОМИС ОКО ИМЕНА МАКЕДОНИЈЕ

На конференцији за новинаре Заев је рекао да је једна од опција за решење, које је разматрао са премијером Грчке Алекисом Ципрасом, прихватљива за обе стране.

"Разговарали смо суштински и разматрали неколико опција. Једна од њих је прихватљива за обе стране. Продужавамо консултације код куће да видимо ;да ли је могуће практично, институционално, спровођење тог решења. Ако је могуће, вероватно ћемо имати решење“, рекао је Заев на конференцији за новинаре.

Опширније прочитајте ОВДЕ.

ВУЧИЋ: НЕ ОЧЕКУЈТЕ ОД СРБИЈЕ ДА ДА СВЕ А НЕ ДОБИЈЕ НИШТА

Он је рекао да је имао пуно билатералних сусрета са другим лидерима у којима се није причало само о лепим стварима већ и о проблемима. Председник је такође нагласио да од Србије не треба очекивати да у преговорима са Приштином да све а не добије ништа.

Опширније прочитајте ОВДЕ.

МЕРКЕЛ: О БРЗИНИ ОДЛУЧУЈЕ ИСПУЊАВАЊЕ УСЛОВА

Немачка канцеларка Ангела Меркел истакла је у Софији да о брзини приступања Западног Балкана одлучује испуњавање услова, те да није поборник датума.

„Нисам поборник никаквих датума. Приступни процес је нешто што мора бити засновано на испуњавању услова и обавеза, и не ради се о временском хоризонту, већ о томе шта је постигнуто, на пример у владавини права, борби против крупције, решавању билатералних спорова. Словенија и Хрватска и дан данас имају још спор око границе. То не желимо да се више дешава у ЕУ“, поручила је немачка канцеларка у Софији.

Меркел је, на конференцији за штампу после Самита ЕУ-Западни Балкан, казала да је на данашњем скупу било речи о сарадњи и европској подршци за важне инфраструктурне пројекте, а да није донета никаква одлука о питању проширења.

„Одлука о проширењу биће донета на Савету ЕУ у јуну. Јасно је да све земље Западног Балкана имају јасну перспективу приступања“; поручила је она.

Меркeл је указала да је Самиту претходнио низ активности, те да је и сама имала састанке са више председника и премијера региона, додајући да је то била фаза интензивирања односа са Западним Балканом.

Нагласила је да је веома важно повезивање, то јест инфраструктурни пројекти, јер се показало да тамо где се људи сусрећу постоји мање тензија.

„Зато верујем да треба брзо да напредујемо у тој области“, подвукла је она.

Меркел је изразила задовољство што је могла да чује да разговори Грчке и Македоније добро теку и да су обе земље указале да је остварен значајан напредак, иако нису још на циљу.

„Било би пожељно да се реши питање имена, јер од тога много зависи Македонији“, рекла је она.

БОРИСОВ: ЕУ НЕ ТРЕБА ДА СТРАХУЈЕ ОД ПРОШИРЕЊА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

Премијер Бугарске Бојко Борисов каже да ЕУ не треба да плаши приступање региона Западног Балкана који цео има БДП колико Словачка, а популацију мању од Румуније.

"Западни Балкна има 17,7 милиона људи и БДП од 96 милијарди евра. Да ли је то велик страх и опасност за ЕУ?”, упитао је Борисов по заврштеку Самита ЕУ-Западни Балкан.

Премијер Бугарске каже да се на Самиту у Софији водила плодоносна и искрена дискусија оних који су за и против различитих приступа проширењу и уласка Западног Балкна у ЕУ.

Премијер Бугарске се на конференцији за медије запитао и да ли је боље да регион Западног Балкана преговара са ЕУ и стреми ка испуњавању европских критеријума или да се допусти да ”други геополитички играчи ојачају свој ионако висок утицај у региону.”

”Јасно је да са свим питањима које имамо са великом стратешким играчима у свету сва снага ЕУ лежи у њеном јединству”, поручио је Борисов.

Говоривши о једниству он се осврнуо на чињеницу да су се у Софији данас руковали председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи, да су Ангела Меркел, Тереза Меј и Емануел Макрон заједно шетали Софијом као и да Алексис Ципрас и Зоран Заев имају добре вести о могућем споразуму око имена Македоније.

Борисов је најавио да ће се о проширењу на Западни Балкна лидери ЕУ поново бавити у јуну.

МАКРОН: ЖЕЛИМ БАЛКАН УСИДРЕН У ЕУ, СВЕ ДРУГО БИ БИЛО ЛОШЕ

Председник Француске Емануел Макрон истакао је данас да жели Западни Балкан „усидрен“ у ЕУ, јер би било јако лоше за Унију, ако би се тај регион окренуо Русији или Турској, и посебно похвалио Србију и Црну Гору за постигнути напредак у приближавању Унији.

Макрон је, на конференцији за штампу по завршетку Самита ЕУ-Западни Балкан у Софији, казао да Француска жели да има суверену и јединствену Европу, а да Западни Балкан треба да буде усидрен у Унији, јер би по историји могао да се окрене Русији и Турској, што би било лоше по ЕУ.

„Морамо да усидримо Западни Балкан у ЕУ, да то чинимо снажно и са јасном стратегијом“, нагласио је он.

Подвукао је да процес приступања не може да се води без услова.

„Због тога сам се изјаснио да треба дати јасну перспективу региону и наградити оне који напредују и трансформишу земљу. Не могу да се негирају остварени напредак последњих месеци у појединим земљама, као што су Србија и Црна Гора, али и Македонија и Албанија које желе да преговарају са ЕУ“, рекао је он.

Макрон је подвукао да се, према његовом мишљењу, не могу отворити преговори без услова, пре свега по питању миграције и борбе против корупције.

То, према његовим речима, мора а се постави као услов пре почетка преговора.

„Треба упутити јасан сигнал охрабрења, али ис а јасним порукама и захтевима. Процес проширења може да се заврши приступом само ако се и ЕУ реформише“; оценио је он.

ЕУ, како је подсетио, данас има 28, а сутра већ 27 чланица, а у актуелној ситуацији не може да доноси стратешке и снажне одлуке.

„Ако желимо снажнију и биљу ЕУ морамо да модернизујемо Унију и еврозону“, поручио је Макрон.

Он је пренео да је данас вођена дуга дискусија о Западном Балкану, теми о којој су размењена јасна, прецизна мишљења са свим землајма региона.

Срже дискусије се односио на повезивање и безбедност. Конкретне пројекте из тих области подржава Француска, посебно у развоју инфраструктуре, дигитализације и иницијативе за повећање безбедности друштва. О многим пројектима биће детаљније речи на скупу у јулу у Лондону“, објаснио је он.

Нагласио је да се у међувремену, без одлагања, треба оснажити сарадња са земљама Западног Балкана, пре свега у области безбендости и инфрастрктуре.

ПЛЕНКОВИЋ: ВАЖНО ЈЕ ДА СЕ ОДНОСИ СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ РЕЛАКСИРАЈУ

Хрватски премијер Андреј Пленковић, који је учествовао на самиту ЕУ-Западни Балкан у Софији, изјавио је да је на маргинама тог скупа кратко разговарао са српским председником Александром Вучићем и истакао да је важно да се односи двеју држава релаксирају.

"Чињеница да Србија преговара, предстоји јој још пуно рада, важно је да се односи релаксирају. Треба бити фер и строг, али морамо отварати динамичну перспективу убрзања кретања наших суседа према ЕУ, а не успоравања", навео је Пленковић новинарима након самита.

Изразио је задовољство што је Софијском декларацијом поздрављена иницијатива Хрватске, да наредни овакав скуп буде одржан у Загребу 2020.

"Задовољан сам што смо у закључцима ове Софијске декларације поздрави иницијатива Хрватске, да се састанак 2020. одржи у Загребу. То је снажна порука наше владе и Хрватске", казао је хрватски премијер.

Он је оценио да је та политичка порука, како је рекао, далеко најважнија и најбитнија.

"Хрватска је од Солуна па до данас прошла трансформацију и наш пример је модел за наше суседе", казао је и додао да је "европских пут суседа гаранција развоја Хрватске".

ВУЧИЋ: ОТВОРЕН И ИСКРЕН РАЗГОВОР, ЗАХВАЉУЈЕМ СВИМА

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у Софији да је дискусија на самиту Европске уније и Западног Балкана била веома интересантна, да је то био "веома отворен и искрен разговор", да су се учесници договорили о многим стварима.

"Усудићу се да кажем да смо отворили ново поглавље за будућност Западног Балкана, то је био веома важан састанак за нас и надам се да ћемо се много боље разумети у будућности", рекао је Вучић.

Казао је да је имао "добре разговоре" с немачком канцеларком Ангелом Меркел, британском премијерком Терезом Меј "и са најмање још 10 премијера", као и са председницима Европске комисије, Европског савета и Европског парламента, Жан-Клодом Јункером, Доналдом Туском и Антониом Тајанијем.

"О руководству Србије говорили су и Меркел и (француски председник Емануел) Макрон, у позитивном светлу, то је велика част и важна ствар за нашу земљу", навео је Вучић и додао да је позвао премијерку Велике Британије Терезу Меј да посети Србију.

"С Меркел сам разговарао о свим стварима, поносан сам на чињеницу да она жели да нас саслуша. Разговарали смо о свим регионалним питањима, о српској привреди и српском правосуђу, рекао сам канцеларки да без позитивног става Венецијанске комисије свакако нећемо ићи у било какво усвајање или предлагање (измена Устава Србије) Народној скупштини", пренео је председник Србије.

"Видели смо и данас колико пријатеља имамо и хоћу свима да се захвалим" и посебно поменуо мађарског премијера Виктора Орбана јер је "најотвореније тражио пријем Србије до 2025. године, тражећи да то буде јасно речено".

Оценио је да је "веома важно да се говори о закључцима који се тичу дигиталне агенде", јер ће бити више новца за дигиталну инфраструктуру која је и услов раста српске привреде.

Међу пројектима о којима се разговарало у Софији, рекао је Вучић, су и ауто-пут Ниш-Приштина чија би изградња почела ове године, а "80 одсто бисмо платили ми, Европска инвестициона банка ће помоћи с најповољнијим каматним стопама, а 20 одсто би били грантови - поклони", додао је Вучић.

Навео је да ће тај пут бити важан за најсиромашнији део Србије - део Нишавског округа и Топлички округ.

Рекао је и да је за Србију "веома важан" данас потписан споразум о изградњи гасног интерконектора између Србије и Бугарске, посебно због "проблема који се очекују да ће настати у 2019. години" пошто Србија троши све више гаса како се индустријски развија.

"Ово су добри сигнали за очување стабилности, сигурности и безбедности на Балкану и мислим да смо кроз дугачак, отворен и искрен разговор једни друге сви много боље разумели", навео је Вучић.

ЦИПРАС СЕ ОГРАДИО ОД ИЗЈАВА ЗОРАНА ЗАЕВА И ПОЗВАО МАКЕДОНСКЕ ЗВАНИЧНИКЕ ДА ПОЖУРЕ

Грчки премијер Алексис Ципрас оградио се данас од изјава македонског колеге Зорана Заева у вези њиховог данашњег разговора у Софији, на маргинама самита ЕУ-Западни Балкан, рекавши да још није време да се говори о договору са Македонијом о решењу вишедеценијског спора око имена.

Ципрас је новинарима након самита рекао да представници двеју држава настављају дијалог у циљу постизања коначног договоа до краја јула.

Грчки премијер је позвао македонске званичнике на бржу реакцију с обзиром на то да је, како је рекао, добар део питања решен, али и да има још оних које тек треба решити, пренеле су агенције.

БРНАБИЋ: ДИГИТАЛНА АГЕНДА ЗА БРЖИ НАПРЕДАК ЗЕМАЉА РЕГИОНА

Истакла је да ће то сигурно ићи у две фазе - прво, укидање роминга у оквиру региону, а друга фаза укидање роминга и региону и ЕУ.

У овом тренутку, напоменула је, не постоје временске одреднице како ће то ићи, али је истакла да је нама у интересу да са једном по једном земљом идемо у то све брже.

"Та иницијатива је део Берлинског процеса, томе смо посвећени", рекла је премијерка.

Истакавши значај инфраструктурног повезивања, Брнабић је рекла да се на скупу разговарало и о путном и железничком повезивању, да су сви представници међународних финансијских институција били присутни, те да је она имала прилику да разговара са председником ЕБРД, Светске банке, Европске инвестиционе банке…

"Ми имамо спремне пројекте, знамо шта радимо, који су у имплементацији, који су у припреми за 2019. и 2020. годину", рекла је премијерка.

Брнабић је на скупу истакла да дигитализација подстиче креативност, иновације, инклузију и модернизацију друштава, као и да је процес дигитализације шанса за земље у развоју да ухвате корак са технолошки развијеним земљама и смање јаз у технологијама и начину пословања.

"Посебно желим да нагласим да је дигитализација начин да унапредимо стандарде и квалитет живота свих грађана региона. Дигитална трансформација мења начин пословања, подиже ефикасност и креира нову, додату вредност у свим областима живота и рада", навела је Брнабић.

Премијерка је рекла и да је циљ Србије да до 2020. године достигнемо стандарде ЕУ и да имамо 100 одсто покривеност територије том мрежом.

"Дигитализација није само ИТ - она је кључ за покретање предузетничке културе и даљи развој пословања", нагласила је Брнабић и додала да је ИКТ сектор један од најбрже растућих сектора у Србији са више од 10 одсто годишње, те да доприноси БДП-у око пет одсто, док је раст извоза софтвера 20 одсто годишње.

Председница Владе рекла је и да је дигитализација важан алат у смањењу бирократије, повећању ефикасности и промени фокуса ка корисницима услуга, што би значило јавне услуге у служби грађана, а за привреду растерећење од непотребних и сувишних процедура који отежавају пословање.

"Зато је циљ Владе Србије да печат пошаље у историју", навела је Брнабић. те додала да Србију данас препознају по компанијама као што су Нордеус, Севен Бриџис и новосадски институт Биосенс, а она је, каже, поносна на те, али и на друге домаће компаније и институције који су постале светски познати ИТ брендови.

Од октобра 2016. године, Брнабић је члан групе "Нови лидери за Европу" Светског економског форума коју чине млади политичари и доносиоци одлука из више европских земаља.

Као први представник Србије, Брнабић је председавала радном групом Светског економског форума која је анализирала питања миграције и граница, а као једини премијер из региона, учествовала је у изради извештаја Светског економског форума "Обнова Европе" који је представљен на састанку Светског економског форума у Давосу у јануару ове године, а у којем је припремала део који се односи на миграције и границе.

Председница Владе говориће сутра на "Бечком економском форуму" у Софији, на којем учествују премијери Западног Балкана и представници економских институција, који ће разговарати о актуелним економским темама у региону.

БРНАБИЋ: У СОФИЈИ СРБИЈИ ПОКЛОЊЕН ВЕЛИКИ ЗНАЧАЈ

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је Србија на Самиту у Софији представљена на најбољи могући начин, те да је председник Вучић добио реч одмах након излагања председника Европског савета Доналда Туска и председника Европске комисије Жан Клод Јункера.

"То говори колико је простора дато Србији и колико нам је значаја поклоњено", рекла је Брнабић за Н1.

Она је навела да је из разговора са учесницима Самита видела да су они мање или више задовољн резултатима, те да је премијер Албаније Еди Рама био јако незадовољан и разочаран.

Како је рекла, у кратком разговору са Рамом видела је да је незадовољан, јер Албанија није добила потврду датума за почетак преговора за чланство у ЕУ.

"Ми имамо одличне односе са Албанијом и одличну комуникацију. Препознајемо значај уласка у ЕУ и поздравили смо почетак преговора за чланство и за Албанију и за Македонију, јер без стабилног региона, нема ни стабилне Србије", навела је Брнабић.

Она је додала да је ово први пут да Светски економски форум прати агенду проширења и Берлински процес, што је како каже, значајно, јер се регион Западног Балкана боље повезује и "улази у ЕУ, али не као регион, већ као појединачне земље".

Истакла је да је повезивање неопходно за достизање стандарда које имају земље ЕУ.

"Мислим да Србија сада може очекивати више новца из фондова ЕУ, али наш примарни фокус мора бити да изграђујемо наше капацитете и да имамо што висе квалитетних пројеката", рекла је Брнабић и додала да Србија остварује раст, али да и даље није спремна за прихватање много већих фондова.