ВАШИНГТОН/БАНјАЛУКА - Америчка Централна обавештајна агенција тврди у једном од 300 објављених докумената са којих је скинута ознака поверљивости да је бивши председник СР Југославије 1992. Добрица Ћосић издао тадашњег председника Србије Слободана Милошевића због чега га је он наводно "уклонио с власти".

У документу ЦИА од 6. фебрурара 1995. године наводи се, наиме, да су се у току расправе о томе како да се испреговара да Србија призна независност Хрватске, челници америчке администрације присетили инцидента из 1992. године.

"Милошевић је покушао да препусти другим лидерима (у Србији) да преговарају с Хрватском, што је Сајруса Венса довело до закључка да би председника Ћосића могли приволети да 'заобиђе' Милошевића. Милошевић је ово 'издајничко' понашање искористио како би Ћосића у одговарајуће време склонио с власти", стоји у документу, преносе бањалучке "Независне новине".

Из поменутих докумената проистиче, наводи лист, да су након потписивања Дејтонског споразума САД тадашњем председнику Алији Изетбеговићу дали шансу да кроз позитиван третман сарајевских Срба покаже да је за мултиетничку БиХ, али он ту шансу није искористио.

Подсећа се да је један од главних разлога за отворену подршку Бошњацима администрације председника Била Клинтона било то да су, по њиховом мишљењу, Срби желели велику Србију, Хрвати велику Хрватску, а једино Бошњаци мултиетничку и неподељену БиХ.

У документу од 7. децембра 1995. године говори се о посети главног америчког преговарача Ричарда Холбрука Изетбеговићу, због забринутости САД због опасности од масовног егзодуса Срба из сарајевских општина које, по Дејтону, треба да припадну ФБиХ.

"Холбрукова мисија ће бити да охрабри Босанце (муслимане) да одмах предузму конкретне кораке како би српској популацији гарантовали безбедност када та подручја дођу под федералну контролу", пише у документу.

Конкретне мере које ће Холбрук предложити, како пише у документу, су: одлагање уласка федералних снага у српска подручја у трајању од 90 дана, јачање присутности ИФОР-а, постепено успостављање муслиманске полиције под међународним надзором, која би имала мултиетнички састав, формирање привремене транзиционе градске власти и успостављање комисије за људска права.

"Мада ови кораци сами по себи неће бити довољни да охрабре Србе да не напуштају главни град, верујемо да је ово важна прилика за Изетбеговића да докаже у пракси да је опредељен за очување јединствене мултиетничке БиХ", истиче се у документу.

Ипак, крајем наредне године, у анализи тога шта је учињено по овом питању, у документу од 27. октобра 1996. године, истиче се да до тога није дошло.

"На муслиманске лидере се на Западу генерално гледа као на једину групу у БиХ која жели обнову мултиетничког друштва. Али, муслимански лидери нису урадили ништа да охрабре десетине хиљада сарајевских Срба да не напусте сарајевска предграђа почетком ове године", истакнуто је у том документу.

У документу од 29. децембра 1995. године се указује да су српски представници покушали да промене ситуацију у којој би та подручја остала под српском контролом.

"Српске цивилне власти у Сарајеву покушавају да одложе имплементацију ових одредаба или да поново покрену преговоре о другим дејтонским обавезама", преноси лист садржај документа ЦИА.

Америчка администрација је, према предлогу Стејт департмента, припремила различите аршине у случајевима да Бошњаци или Срби одбију план контакт групе, према којем би 49 одсто територије припало Србима, а 51 одсто ФБиХ, стоји у документу од 13. јуна 1994.

"Ако Срби прихвате, а муслимани одбију, према папиру размотрићемо различите нивое олакшања санкција (према Србима) у зависности од тога колико ће се Срби повући на њихових 49 одсто. Ако муслимани прихвате папир Стејт департмента, предвиђају се бројне опције за присиљавање Срба на сарадњу, укључујући укидање ембарга на оружје Бошњацима и различите типове ваздушних удара на српске мете", истиче се у документу.

Осим овог, предложен је и план Савета за националну безбедност, који такође не предвиђа санкције за Бошњаке.

У документима ЦИА-е који су јуче представљени јавности у Фондацији бившег америчког председника Била Клинтона се наводи и да је Хрватска, према извештају од 19. септембра, била концентрисана на проширење хрватске територије у БиХ и на своју контролу спречавањем стварања јаке босанске државе.

"Хрватско Министарство спољних послова навело је да би, пошто муслиманска држава у БиХ није могућа у оквиру постојећих граница, Хрватска требало да помогне при очувању БиХ као 'тампон зоне' између ње и Србије", јавила је Срна, а пренели бањалучки медији.