Напредак привреде највећи у Европи, погурали смо и раст економије региона: Похвале Србији од Европске комисије

Е. В. Н.

31. 01. 2020. у 13:03

У последњем кварталу је заблежен раст привреде од 5,7 одсто, а стране инвестиције су до новембра прошле године достигле 3,1 милијарду евра, што је скок од 37,3 одсто

Напредак привреде највећи у Европи, погурали смо и раст економије региона: Похвале Србији од Европске комисије

Depositphotos

СНАЖАН раст бруто домаћег производа Србије погурао је раст економије Западног Балкана, која је посустала 2018. године, оценила је Европска комисија у најновијем извештају. Напомиње се да је Србија забележила највеће убрзање годишњег раста БДП-а, са 2,9 процената у другом на 4,8 одсто у трећем кварталу.

У овом извештају нису уврштени подаци за четврти квартал. Званична статистика ће ових дана изаћи са коначним подацима из прошле године, а незванично, у последњем кварталу је заблежен раст привреде од 5,7 одсто. Само у децембру убрзали смо 6,7 одсто, тако да би резултат за целу годину могао да премаши процењена четири одсто и буде - 4,1 одсто. Напредак српске привреде концем 2019. тиме је био највећи у Европи.
- Да би раст у целој 2019. био четири одсто, у четвртом кварталу је потребан раст од најмање 5,2 одсто - објашњава економиста Иван Николић. - Имали смо најаву да је раст лане био већи од четири одсто и то одговара наведеном расту у четвртом кварталу. И у најновијем извештају Европске комисије је наглашено да ће бити забележен робустан раст у последњем кварталу. Томе су највећи допринос дале инвестиције. Посматрано с производне стране, свакако грађевинарство.


Када је реч о извештају Европске комисије, она закључује да је убрзаном расту српског БДП допринело повећање бруто инвестиције од 17,3 одсто на годишњем нивоу, уз подршку приватне и јавне потрошње. Предвиђају да ћемо ове године расти 3,8, а наредне 3,7 одсто.

- Стране директне инвестиције у Србији су до новембра прошле године достигле 3,1 милијарду евра, што је скок од 37,3 одсто - стоји у извештају. - Оне покривају финансирање дефицита текућег рачуна са 110 одсто. Буџетски суфицит Србије у трећем кварталу је износио 0,9 одсто БДП-а, захваљујући снажним приходима од пореза на добит и пореза на додату вредност, као и доприносима социјалног осигурања.


Европска комисија упозорава да је ниво јавног дуга на Западном Балкану и даље висок. У Црној Гори је прошле године чинио 79 одсто БДП-а, у Албанији 66,5 одсто, док је у Србији на крају новембра износио 52,4 процента. Очекује се да ће јавни дуг Србије ове године бити смањен на 49,9 одсто, а 2021. године на 48 процената.

У извештају се предвиђа да ће у Србији наставити да пада незапосленост. Очекују да ћемо ове године пасти на стопу од 8,9 одсто незапослених, док ће наредне без посла званично бити 7,2 одсто радно способних грађана.

ИНФЛАЦИЈА

ЕВРОПСКА комисија процењује да ће спољнотрговински дефицит Србије износити 12,5 процената ове и 12,9 одсто идуће године. Предвиђају да ће раст инфлације у 2020. и наредној години износити по 2,1 проценат.

БОЉИ ИЗГЛЕДИ

ТОКОМ прошле године бонитетна агенција "Стандард и Пурс" подигла је кредитни рејтинг Србије са ББ на ББ +.

- Позитивни изгледи кредитног рејтинга Србије заснивају се на чврстим изгледима даљег снажног прилива директних страних инвестиција, који може додатно да ојача извозну базу Србије и отпорност економије на спољне шокове - стоји у извештају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације