НОВА ЛИСТА ЗАНИМАЊА: Газда може да тражи играчицу

ВЕЋ деценијама врти рулет и дели карте, али га званично тржиште рада тек сад препознаје као крупијеа. И играчима у ноћном клубу, беби-ситеркама или мађионичарима у радној књижици ће коначно бити уписано право занимање. Од 1. јануара у Србији је на снази нови шифрарник, на коме се нашло 3.641 занимање.

Прочитајте још: Представљен електронски систем за пријављивање сезонаца

На новој листи нису само занимања која су и раније постојала али за њих није постојала шифра, већ и она која је донело савремено доба. Тако ће се у новом шифрарнику наћи диск-џокеј, кућне неговатељице - помоћнице, беби-ситерке, жонглери, кловнови, мађионичари, звонари, крупијеи, кобасичари... А од ове године тржиште препознаје и програмере компјутерских игара, естрадне имитаторе, извршитеље, јавне бележнике....

Прочитајте још: КОНТРОЛЕ ФИСКАЛНИХ КАСА: У туристичким местима затворен 1.621 локал

До усвајања нове листе шифара половином прошле године, у Србији је била у употреби листа занимања из 1990. године. Тај списак су одавно прогутали време и промене на тржишту рада.

Тако, програмери на евиденцији Националне службе за запошљавање нису били пријављени као програмери, јер шифре за ово занимање није било.

- Нови шифрарник је добар за статистику, јер ћемо моћи јасније да избројимо колико програмера ради у Србији. До сада то није било лако, па смо радили са претпоставкама - каже Зоја Кукић, из "Стартита".

Стара класификација обједињавала је некадашње стручне спреме и занимање у једно, а сада је то раздвојено, јер се ради о два различита обележја радно активног становништва.

Професор социологије рада др Дарко Маринковић објашњава да је у последњих десетак година са тржишта рада нестало више од 10.000 занимања. Корените технолошке и економске промене, по њему су условиле нови стил живота и систем вредности, па је самим тим дошло и до појаве нових професија.

Примера ради, крупијеи су постојали и до сада, али су у шифрарник уписивани као радници обезбеђења или контролори. Сада су се стекли услови да и они добију своје место. Професор Маринковић наглашава да је пре неколико деценија, рецимо, у бившој СФРЈ коцка била забрањена, па самим тим није ни било потребе за оваквим професијама.

- Увођењем болоњског система образовања укинуто је степеновање студија, па тако полако нестају правници који су диплому стицали на вишим школама и дипломирани правници са завршеним факултетом - каже наш саговорник. - Уведена је флексибилност студија, а читав процес је постојањем изборних предмета постао креативнији. Професор објашњава да и прве генерације које су завршиле студије по "Болоњи" шифрарник није препознао, те је сада неправда исправљена.