У Хемофарму настаје чак 60 одсто Штадиних производа

СВАКОГ немачког бизнисмена бих позвао да Србију изабере за дестинацију у коју ће инвестирати. Моја препорука је да се на лицу места увере каква је ово земља за пословање. Овде сам већ више од седам година и сматрам да је Србија добра не само за посао, већ и за живот - каже, у разговору за "Новости", Роналд Зелигер, генерални директор "Хемофарма" и потпредседник "Штада групе" за источну Европу, наводећи да себе већ сматра полу-Србином, полу-Немцем.

Прочитајте још:''Хемофарм'' отворио нови погон у Подгорици

* "Штада" је добила ново руководство 1. септембра, а мање од 20 дана је требало да посети "Хемофарм". Шта је разлог тако брзе посете?

- Сматрам то врстом признања, јер нас ново руководство види, уз Немачку и Русију, као једно од најважнијих тржишта. Цела "Штада" има 11.000 запослених, а ми из Београда управљамо са 3.500 људи. Штавише, чак 60 одсто свих "Штадиних" производа настаје у погонима "Хемофарма", што је бројка која говори за себе. Само током прошле године "Хемофарм" је произвео пет и по милијарди таблета, поставили смо наш нови рекорд у производњи.

- Велика је ствар кад компанија из мале земље на истоку Европе чини толико важан сегмент у пословању интернационалног концерна, једног од највећих европских произвођача генеричких лекова. С друге стране, наша обавеза је да то поверење оправдамо.

* Прошло је 12 година откако је "Хемофарм" прешао у систем "Штаде". Како видите пословање компаније од тада до данас?

- Од 2006. године до данас "Штада" је у "Хемофарм" инвестирала око 300 милиона евра. Недавно је завршен и Центар за паковање, који обједињује све послове паковања у региону на једној локацији, у Вршцу. Реч је о инвестицији од чак 21,6 милиона евра. Такође, "Хемофарм" је у име "Штаде" постављен за регионални центар за 13 земаља централне и југоисточне Европе, од којих је чак осам чланица ЕУ. Имамо добру позицију и у земљама бивше Југославије, први смо у БиХ и водећи произвођач у Црној Гори, а циљ нам је да покажемо да "Штада" може додатно да расте и на другим тржиштима у овом делу Европе.

Прочитајте још: "Хемофарм": Од малог погона до гиганта

- "Хемофарм" је уз "Штаду" прерастао у модерну компанију која је спремна да се такмичи на глобалној мапи. Мислим да смо у том делу много добили.

* Какви су планови "Хемофарма" за будућност? Инвестиције? Запошљавање нових радника?

- "Штада" континуирано инвестира у "Хемофарм", и нема сумње да ће то наставити да ради. Стога верујем да ће бити нових улагања у наредном периоду, а биће нам потребни и нови, добри радници. У овом тренутку не бих откривао о чему се ради, јер је у току израда пројеката и планова, али убеђен сам да ћемо за отприлике годину дана моћи више детаља овим поводом да изнесемо.

* Да ли је "Хемофарм", као домаћи произвођач у Србији, и даље у неравноправном положају у односу на увознике лекова по питању пореских стопа?

- Пореске стопе су и даље актуелно питање из простог разлога: ПДВ на увоз лекова је 10 одсто, док је ПДВ на увоз сировина за производњу лекова 20 одсто, чиме се у неравноправан положај стављају домаћи произвођачи. Цела индустрија већ дуже време тражи изједначавање пореских стопа на увоз готових производа и сировина, и надам се да ћемо добити подршку државе овим поводом. Важно је да држава подржи домаћу индустрију, јер јој се то вишеструко враћа. Приказаћу то на примеру "Хемофарма" - ми смо највећи домаћи произвођач лекова и један од највећих извозника у Србији, који у овој земљи обезбеђује посао за више хиљада људи. Јасно је колико ова компанија доприноси и кућном и државном буџету. Штавише, кроз многобројне активности "Хемофарм" пружа и додатну подршку заједници, здравственом систему и у многим другим областима где је наша помоћ потребна.

- Баш зато што се држави вишеструко враћа свака подршка коју нам пружа, важно је да будемо добри партнери. Домаћи произвођачи су вредност за сваку државу, они је чине независном од међународних токова и стратешки су важни. Укратко, подржавајући нас, домаће произвођаче и домаћа истраживачка одељења, држава подржава себе.

Генерални директор "Штаде" Петер Голдшмит приликом недавне посете Вршцу

* Кад већ говоримо о сарадњи са званичним институцијама, како бисте је оценили? И шта је потребно да држава додатно уреди у свом делу како бисмо привукли нове инвеститоре?

- "Хемофарм" је поуздан партнер државе, здравственог система, пацијената и целог друштва. Могу слободно да кажем да су квалитетни односи које последњих година имамо са Министарством здравља стабилизовали здравствени сектор у смислу да је ажурније измиривање обавеза државе према произвођачима резултирало уреднијим снабдевањем здравствених установа лековима.

- Кад говоримо о текућим и предстојећим реформама, потребно је више транспарентности и више уређености, а мање бирократије. Ризик је отров за сваку инвестицију, те је мање ризика а више сигурности оно што сваки инвеститор цени.

* Код нас постоји веровање да су људи из Србије у Немачкој увек били добри, вредни и способни радници. Какви су Срби који раде у немачкој фирми у Србији?

- Они су интелигентни, мотивисани, вредни и добро квалификовани. Ниво посвећености коју видим у "Хемофарму" је чак и виши од онога који имају Немци у Немачкој. Мислим да је посвећеност компанији овде виша него било где другде. Примера ради, не могу да се сетим да се икада десило да сам затражио од људи да остану дуже на послу да нешто заврше а да то нису прихватили. С друге стране, обавеза нас као руководства је да им омогућимо да за свој рад буду одговарајуће награђени и поштовани.

ПАЛАЧИНКЕ ПРЕ БУРЕКА И ЋЕВАПА

* Како вам се свиђа наша кухиња? Ако би вам поставили референдумско питање: ћевапи или бурек, који би био ваш одговор?

- Палачинке. У Берлину, одакле долазим, има много турских угоститеља који продају кебаб који је сличан ћевапима. А у Вршцу постоји једна пекара која има одличан бурек и колеге ми, када сврате, увек донесу један. Али, ја сам ипак "човек од слаткиша" и између бурека и ћевапа бирам – палачинке.