Прописи перу квадрате

У ТРЕНУТКУ усвајања Закона о озакоњењу пре три године, процењено је да у Србији има више од милион и по нелегално изграђених објеката, а Златибор је означен као један од епицентара "урбанистичког хаоса". Уследило је пребројавање и пописивање дивље градње, утврђено је да међу "златним боровима", махом у селима, постоји 751 грађевина подигнута без дозволе, или са прекораченим габаритима, а власници ових квадрата ушли су у поступак легализације.

- Чим је Закон о озакоњењу усвојен, дивљи градитељи су преко ноћи нелегално повећавали габарите својих објеката које ће касније легализовати - каже Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина. - Ми смо једина локална самоуправа која је интерним актима, ипак, присилила власнике дивље градње да плате уређење грађевинског земљишта.

Најпосећеније туристичко одредиште у Србији, најпожељније је место за инвестирање "чистог" и прљавог новца стеченог у транзицији јер се уложено најбрже враћа. Ту, уз поштовање закона, граде озбиљни инвеститори подижући стандарде и углед Златибора, али и они који би по сваку цену да се овајде на штету државе. Општина Чајетина је рекордер по броју издатих грађевинских дозвола, више од 100 годишње, али има и мешетара.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Копаоник још чека полицију

- Најдрастичнији примери нелегалне градње су на државном земљишту. То су "Златибор турист" и Пољопривредни комбинат "Златибор". Први су узурпирали скупоцено земљиште у срцу планине градећи на десетине нелегалних објеката, други имају чак и нелегалну фабрику воде, млекару, помоћне објекте... Иако имају пријаве, забране, док судски поступци трају они и даље раде, граде и убирају приходе а ми немамо механизме да их у томе спречимо - истиче Стаматовић. - Ови најдрастичнији случајеви годинама су без судског епилога.

СИМБОЛИЧНЕ КАЗНЕ

СВАКИ пут када је Општина Чајетина подносила кривичне пријаве против највећих нелегалних градитеља, казне су биле симболичне, од 50.000 до 100.000 динара.

СУТРА "У ПОЖАРЕВЦУ НЕМА КО ДА РУШИ"