За обмане у реклами нико не одговара

Б. Царановић

25. 06. 2018. у 22:02

Удружења потрошача критикују праксу агресивног оглашавања производа. Горан Паповић: Масовно се крши закон, реакције државних органа нема

За обмане у реклами нико не одговара

НАЈПОВОЉНИЈИ, чудесни, милионски кредити, детерџенти који најбоље чисте и одмашћују, прашкови од којих је веш бељи од најбељег, мармеладе, кремови, намази и разни слаткиши укуснији од свих осталих, а препарати помпезних назива лече баш све! Тај савршени свет постоји само у рекламама, а произвођачи и трговински ланци не презају да обмањују потрошаче, немилице крше Закон о оглашавању, само да се домогну купаца. Удружења за заштиту потрошача сматрају да компаније користе ситуацију, јер знају да се законске регулативе у пракси не примењују, па казне - нема.

У трци до потрошача, маркетиншки стручњаци не презају од неистина, полуистина, неморалних, неукусних, па и забрањених илустрација. По речима Горана Паповића из Националне организације потрошача, постоје закони о заштити купаца, оглашавању, Правилник о декларисању, означавању и рекламирању, али је велики проблем што се правила у пракси не примењују, а инспекцијски органи не функционишу.

- Неопходно је формирање генералног инспектората који ће спречити садашњу ситуацију да се пребацују надлежности са једне на другу инспекцију - каже Паповић. - Постоје озбиљне злоупотребе јавних личности и деце у рекламирању, као и пласирање нетачних информација и полуистина. Само је 15.000 разних препарата, лекова и суплемената, чијим се рекламирањем озбиљно крши закон. Питање је зашто се већ деценијама одбија формирање генералног инспектората и чији је то интерес.

Прочитајте још - Гојазност због реклама

Да највећи број реклама није у складу са Законом о оглашавању, тврди и Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.

- Код нас се, рецимо, несметано и масовно рекламира нездрава храна за децу, која садржи масти, шећер, соли, изнад граница препоручених од Светске здравствене организације - каже Богосављевић. - Та пракса није у складу са правилима ЕУ, са којима тежимо да ускладимо и нашу регулативу. Такве рекламе врше психолошки притисак на децу да производ пожеле, а на родитеље да их купују. Масовно коришћење лекара у сврху препоруке неких производа је недопустиво и супротно закону и етичким нормама здравствених радника.

Горан Паповић, Петар Богосављевић


Закон се немилице крши када је реч о рекламирању хигијенских препарата и кућне хемије. "Моје бело, није као твоје бело", свакако нису у складу са правилима.

НИЈЕ ЗДРАВО - ИСТРАЖИВАЊЕ које смо радили прошле године о Примени правилника о декларацијама, означавању и рекламирању, показало је да више од 60 одсто реклама презентовало неистиниту поруку - тврди Богосављевић. - Две године раније, радили смо анализу чији је закључак да је више од половине реклама које се односе на дечју храну у супротности са препорукама Светске здравствене организације.

- Такозвано упоређујуће рекламирање је забрањено - каже Богосављевић. - Често се у пракси користе рекламне пароле, како је извесни препарат, крема, детерџент, прашак бољи, квалитетнији од свих других, а без озбиљних анализа које то могу и да потврде. Трговински ланци, такође, имају навику да рекламирају производе као врхунске, без истраживања која поткрепљују тврдње. У питању је непоштена трговинска пракса.

Како каже, одговорност што се закони и регулативе не примењују у потпуности је и на произвођачима, државним органима, средствима информисања, стручним удружењима.

ИНСПЕКЦИЈА

ЗАКОН о оглашавању забрањује све огласе који доводе у заблуду потрошача. Тржишна инспекција има надлежност да по пријави, или по службеној дужности, реагује и забрани такво рекламирање. У зависности од тога какав се производ рекламира, надлежности су подељене између тржишне, здравствене, санитарне, ветеринарске, пољопривредне инспекције, па и Ратела.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (14)

Kiklop

25.06.2018. 22:19

Dodjem u prodavnicu I moj racun iznosi 112,50 npr. Kako ce prodavac da mi vrati kusur neka mi neko objasni.???A reklame su takodje takve 99,99 isl.

Sale

26.06.2018. 07:46

@Kiklop - NBS je jos 2007. godine ukinula 100 delove dinara, ali to pravilo se ne postuje i trzisna inspekcije ne reaguje. Jedan vid resenja je denominacija za 100, po kojoj 100 din postaje 1 din.

kupac

26.06.2018. 11:33

@Kiklop - Ubise nas tom recenicom 99,99. to treba ukinuti! Nedopustivo je da inspekcija postoji samo na papiru.

Маја М.

26.06.2018. 14:45

@Kiklop - Зашто да укину кад им је то (кусур) позамашан приход на који не плаћају ПДВ а држава окреће главу?! Делује безначајно, али на годишњем нивоу се накупи... Помножите само број артикала са 0,01 паром и бројем купаца!!!

istina

26.06.2018. 20:05

@Kiklop - tako vam i treba, nek vas varaju sa sitnim parama kad ste galantni i ne uzimate povracaj u metalnim novcicima....mnogima je ponizenje da to urade ili ih mrzi da broje, sto je u savremenom svetu apsolutna obaveza da ti prodavac vrati tacan kusur od racuna kod nas je vecini sve jedno .....ima se, moze se !

Ljubisa

25.06.2018. 22:32

Dešavanja vezana za neadekvatno korišćenje marketinga treba nazvati pravim marketing rečnikom - na sceni je ' demarketing' i neprihvatljivi ' diskriminatorni marketing' sa nevidjenom povrsnosti u istraživanju marketinga. Bez poštovanja elementarnog kodeksa u oglasavanjima (advertajzingu). Rečju: amaterizam.

Vlada

25.06.2018. 22:38

Najveća prevara je slika kobasice koja ide kao prilog uz pasulj, kod onih gotovih jela.

Miroslav

25.06.2018. 22:57

Kod nas su inspekcije jedan od najslabijih delova sistema. Prebacivanje odgovornisti je često. Jednom sam zvao zbog primedbe a salatu u jednom restoranu, prebacivali su me dva dana jedni do drugih i još bili drski. U smislu "mi smo za meso, pozovi one tamo.." Na kraju sam i odustao. Potreban je jedinstven broj.

A šta bi ste želeli ?

25.06.2018. 23:03

Što se tiče proizvoda za zdravlje ljudi, tu se potpuno slažem, treba zabraniti reklamiranje “čudesnih” preparata za kojekakve bolesti, za koje ne postoje dokazi da u stvari pomažu. Što se tiče hrane - mislite svojom glavom, većina dobro zna šta je dobro a šta ne. A za sve ostalo, pa naravno da će reći da je baš taj proizvod naj bolji, da li bi ste kupili proizvod koji se reklamira kao prosječan ili četvrti po redu ??

CHE Milanche

26.06.2018. 07:32

inspekcije bi trebale malo vise dase pozabave takvim problemima, Ali pojedini vise vole da reketiraju male preduzetnike, nego da resavaju probleme I prituzbe ljudi. A I reklame u TV programu em dugo traju em zaboravim sta sam gledao pre njih. A I ton je jaci za bar 30 posto, onda da nebih slusao lazne hvalospeve utisam TV. I opet zaboravim da sta sam gledao , jer kad se reklame zavrse tv je utisan itd itd.....

Pera

26.06.2018. 07:43

sto znaci da ne znas da radis svoj posao,postavljen si na mesto koje ne umes da vodis

Dex

26.06.2018. 08:28

Meni,a verujem i mnogima,veoma smeta reklamiranje piva.Pitao sam jednog komercijalistu,koji radi za "Lav",zašto se dozvoljava da se alkoholno piće reklamira.On mi je odgovorio da pivo, po našim regulativama,spada u PREHRANBENE?!?!? proizvode. Zato deco ,navalite na pivo.