За озакоњење потребна четири папира

В. Н.

08. 06. 2018. у 12:02

У главном граду Србије претходне две и по године позитивно решење добило 21.000 грађана. Тамо где је проблем немар инвеститора, власницима станова издаје се такозвана "безимена дозвола"

За озакоњење потребна четири папира

фото Н.Скендерија

ЗА две и по године, откако је усвојен Закон о озакоњењу, у Београду је легализовано близу 21.000 објеката. Од решених предмета каса градске управе "тежа" је за око милијарду динара. Највећи успех је постигнут у насељу Бусије, где пре три године није било ниједног легалног објеката, а сада је то пола насеља, односно близу 500 кућа - каже, за "Новости", Немања Стајић, секретар Секретаријата за легализацију.

- Да би се објекат озаконио, потребно је да странка достави извештај о затеченом стању, геодетски снимак, доказ о власништву и да донесе уплатницу као доказ да је плаћена такса - објашњава Стајић. - Посебан акценат стављамо на решавање индивидуалних стамбених објеката, јер таквих случајева има највише, с обзиром на то да Закон о озакоњењу има наглашено социјално значење и да су таксе за легализовање објеката неупоредиво ниже него што су досад биле. Управо зато се посебно води рачуна о томе да у тим предметима помогнемо онима који су предали захтев. Већина грађана је такве објекте градила јер није имала другу могућност за решавање стамбеног питања своје породице.

Стајић каже да је највећи успех постигут у насељу Бусије. Службеници Секретаријата за легализацију ових дана обилазе Књажевац, Јајинце и Кумодраж и разговарају са њиховим житељима.

Да би се убрзало решавање 230.000 заосталих предмета, недавно је у Секретаријату, на одређено време, запослено 100 стручњака.

- Предмети се решавају дан за дан. Трудимо се да на сваки начин помогнемо грађанима. Јавни је интерес да пронађемо позитивно решење. До сада је 99,5 случајева решено у корист грађана - објашњава Стајић.

Највећи проблем код озакоњења једног број објеката јесте незаинтересованост странке. Постоје зграде у Београду где 70 одсто житеља жели да некретнину озакони, а 30 одсто њих су потпуно незаинтересовани.

- Разговарамо са скупштинама станара. Имамо прелазно решење за њих, да ураде техничку документацију, а онда им ми издамо такозвану безимену дозволу. То значи да испуњавају услове за озакоњење, а затим се појединачно декларишу као власници легално изграђеног стана. Свако са својим уговором појединачно плаћа таксу за озакоњење - објашњава Стајић.


ОДБИЈЕНО 110 ЗАХТЕВА

Један број објеката без грађевинске дозволе неће моћи да буде легализован због имовинских и урбанистичких разлога. Реч је о некретнинама које не могу да се уклопе са урбанистичким плановима јер су подигнуте на површинама јавне намене или на подручјима где се угрожавају токови река. Постоји одређени број објеката који се налазе на парцелама намењеним за подизање домова здравља, школа и других јавних институција. До сада је одбијено 110 захтева.


ВИСИНА ТАКСЕ

Законом је предвиђено да такса за објекте до 100 метара квадратних износи 5.000 динара, до 200 квадрата 15.000, до 300 квадрата 20.000 динара, а преко 300 квадрата 50.000 динара. Када је реч о комерцијалним објектима, такса до 500 квадрата износиће 250.000 динара, за објекте од 500 до 1.000 квадрата 500.000 динара, за оне до 1.500 квадрата милион динара, а преко те квадратуре три милиона динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (11)

Steva

08.06.2018. 12:20

Sekretarijat za ozakonjenje radi dobar posao, ali dzaba to kada lokalni katastri prave opsti haos trazeci hrpu nepotrebne dokumentacije koju i sami imaju i nema je ni na jednom spisku potrebne dokumentacije za ozakonjenje. Na pitanje zasto se to trazi kada je zakon promenjen i postoji jasno definisan spisak potrebnih dokumenata, odgovor je "mi tako radimo". Identican odgovor dobio sam u katastrima u Beogradu, Nisu i Krusevcu! Katastri su dno dna administracije!

Marijana

08.06.2018. 12:33

Postovani,Da li moze da se uradi ozakonjenje zgrade u Filmskom gradu-poznato kao 1000 ostecenih, sto su Lukic i Stankom radili, gde je stecaj u toku?Pozdrav,Marijana

pera

08.06.2018. 13:33

Novinari namerno ili slučajno priču ne dovedu do kraja, kada su u pitanju cene ozakonjenja jer pominju samo takse koje se uplaćuju u budžet. Medjutim, sve izgleda sasvim drugačije kada se saberu svi troškovi. Troškovi uknjižbe parcele na kojoj se objekat nalazi, izlazak geometra radi ucrtavanja objekta, izlazak arhitekte i izrada elaborata, vlasnički list i kopija plana, pa na sve to dolaze takse koje se uplaćuju u budžet. Za objekat od 60 kvadrata, imaćete ukupne troškove ne manje od 80.000 din

arh.

08.06.2018. 16:01

@pera - Za 60kvatrata pored taksi ne treba vise od 300e, sto je bar 4 puta manje novca za dokumentaciju, a cak preko 100 puta manje za takse. A da ste legalno gadili cak i vise, tako da cemu kuknjava za nekoliko stotina evra.

Biki

08.06.2018. 13:47

U Nišu možete celokupnu dokumentaciju da predate, ali bez MITE ( čitaj "mito") ne mrda predmet.Glavni razlog je jer je ministarka gr.sve prepustila sekretarima a njoj su čiste ruke.Rešenje: sve službenike u direkcijama za izgradnju gradova obavezati rokovima za svaki predmet.

Vlada

10.06.2018. 13:59

@Biki - Ja sam u Nisu isao od saltera do saltera i niko osim jedne savesne radnice,koja me je uputila gde da se obratim i koja je jedina upoznata sa nacinom za ozakonjenje.Predao sam zahtev sluzbi koja je zato nadlezna,iako mi je sef te sluzbe rekao da oni nisu zato nadlezni,a ni sam nezna kome bih trebao da se obratim.Imam privremenu gradjevinsku dozvolu,sa placenim komunalnim troskovima i overenim projektom.U novembru sam uplatio taksu i predao zahtev za ozakonjenje,ali do dan danas resenja nema.

Miki Ivanović

10.06.2018. 01:26

Lepo novinar prenosi Stajićeve primere lepih stvari i sve izgleda savršeno,a nije! Zašto autor teksta ne porazgovara sa građanima koji imaju gorko iskustvo sa pojedincima iz sektora ozakonjenja objekata?Zašto ne kažete da tamo vlada nerad,samovolja i pritajena korupcija?Što niste pitali Stajića šta je sa rešavanjima predmeta u opštini Surčin?Ni sam gradski sekretar nema uvid u te predmete,jer su oni izdvojeni i samo ih imaju u Surčinu.Ne lakirajte nešto što je crno i što narod dobro zna kako je!

Gen52

10.06.2018. 12:50

Zakon o ozakonjenju objekata je jedan od boljih Zakona koje je ova država donela. No, mi nebismo bili srbi da taj Zakon ne tumačimo na svoj način i kako ne treba. Osim toga mnogi gradjani svesno neće da podnose zahteve ili da se ne interesuju za stanje svog predmeta. Vreme prolazi, ne plaća nikom ništa, čak ni porez, a ovamo je najgrlatiji da država ne valja.

Gagi

07.12.2018. 01:19

Sta drzava planira sa objektima izgradjenim posle novembra 2015.jer vise ne dozvoljavaju da se podnese za legalizaciju.(osim ako se negde ne podmaze)Sta srusicete sve sto je izgradjeno ili cete sve pohapsiti?

Joca

07.12.2018. 23:28

Da li mogu da legalizujem samo prizemlje iako kuca im dva sprata? Ja sam vlasnik parcele.

milan190

07.02.2019. 08:16

PITAM? Da li je ovako ponasa drzava Srbija i na Kosmetu? Kako mogu STRANCI-izbeglice da imaju nekretnine i da li su registrovane! Jos ONI ce nama da daju deo teritorija i mi /srbi/ cemo ih priznati za drzavu! Ne treba nam bolji neprijatelji od nashi vlasti. Postenije je bilo pod Turskom! 10% i miran. Itd. Kad sve postaneSTRANO-privatizovano BICE to EU! Gotovo!

Vota

06.09.2019. 21:09

Dostavio sam sve sto mi je trazeno,geodetski upisao kucu u katastar novi kucni broj,projekat izve denog stanja i sve je prihvaceno bez primedbi.Nemam saglasnost suvlasnika koji je moj pokojni brat.reli su moze pismena izjava da mi brat nije spirio gradnju pre 25 godina a on ne umro pre 10 god . Kad su i to dobili navodno treba mi saglasnost njegovih naslednika pa oni nasledjuju zateceno stanje a ne ono iz 1969 godine.