Комшијама ћемо слати руски гас

ТРАСА "Турског тока" до Балкана још није прецизно уцртана. До Србије би руски енергент могао да стигне директно из Бугарске, или из Грчке преко Бугарске. Којим год путем да крене, нама то није важно. Најбитније је да дође до наше територије, јер само тако за нас неће бити зиме. Ни по температури, нити финансијски, с обзиром на то да имамо право и да руски гас извозимо. Та дозвола би могла да нам доноси милионе долара само од транзитних такса.

Прилику да нешто и заради од транзита Србија не би смела никако да пропусти. Јер, дозвола за реизвоз руског гаса би омогућила Србији да постане важна транзитна земља за овај енергент. То значи да је наша земља стекла право да наплаћује таксе за испоруке гаса другима, а то је досад радила Мађарска.

Да није реч о малим износима, показују и подаци. Да је заживео "Јужни ток", од транзитних такса бисмо годишње у буџет могли да ставимо од 500 милиона до 600 милиона долара. Румунија би прекидом дотока гаса могла да изгуби пет милијарди долара од транзитних такса.

Енергетски аналитичари ипак нису оптимисти у проценама тога колике су нам шансе да се прикључимо тако великом пројекту као што је "Турски ток". Посебно после пропасти "Јужног тока", који је био потпуно припремљен и финансијски покривен. Ипак, тврде да речи председника Руске Федерације Владимира Путина, да се разрађују планови како да се Србија повеже на тај гасовод, охрабрују.

- Шансе нису велике, јер све зависи од политике - каже Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије. - И Европа зна да руски гас нема алтернативу, да из године у годину расте потрошња тог енергента. Питање је и да ли ће Немачка, као велики потрошач гаса, истрајати у својим напорима када је "Северни ток 2" у питању. Приче о осталим гасоводима су само бајке, јер сви знају да гас у овом тренутку једино има Русија. Њене резерве довољне су за потребе планете до 2100. године. На Арктику још није ни почела експлоатација, а он је богатији и од Сибира. Прошло столеће је било у знаку угља и нафте, а ово је век гаса.

Да ли ће се траса "Турског тока" продужити до Балкана, зависи првенствено од политике. Она је била препрека за "Јужни ток", гасовод који су градили и финасирали Руси. Европска унија поставила је "трећи енергетски пакет" пред Русе и рекла да кроз њихов гасовод треба да пролази и туђи гас. После вишемесечног натезања, Москва је прекинула причу и рекла да је "Јужни ток" угашен.

То не би требало да се деси код "Турског тока". План је, наиме, да Москва и Анкара изграде мрежу до границе са Европском унијом. Да ли ће то бити грчко-турска или бугарско-турска граница, још није познато. Тако ће Руси бити само испоручиоци гаса ЕУ.

Као пресудна, помиње се 2019. година, јер тада Русија планира да "заврне славину" Украјини, чиме ће добар део Европе остати без гаса. А међу њима је и Србија. Министар рударства и енергетике Александар Антић истиче да Србија нема разлога за бригу, јер води одговорну енергетску политику и спремна је за све сценарије.

КРОЗ НАШУ ТЕРИТОРИЈУ 420 КИЛОМЕТАРА

Изградња "Турског тока" стартовала је у мају ове године, а "Гаспром" је недавно саопштио да је завршио радове у морском делу овог гасовода. Изградња првог крака, капацитета 15,75 милијарди кубних метара за потребе Турске, требало би да буде завршена до марта наредне године.

Други крак, истог капацитета, којим ће гас ићи преко јужне и југоисточне Европе, треба да буде завршен крајем 2019. године. Пројекат је вредан 14 милијарди евра.

Део који пролази кроз Србију требало би да буде дугачак 420 километара и да кошта 1,7 милијарди евра.