Србија је земља здраве хране

ПОСЛЕДЊИХ година органска производња у Србији заузима све важније место. Стручњаци сматрају да су потенцијали, ипак, далеко од искоришћених, и да би овај вид производње требало да буде "бренд" Србије. Нарочито у временима када државне институције разматрају да дозволе промет генетски модификоване робе кроз Србију. То, би, сматрају агроаналитичари, "дотукло" српског сељака.

Како кажу у Министарству пољопривреде, у складу са Уредбом о расподели подстицаја за органску производњу, у 2017. години, опредељено је 90 милиона динара. Само прошле године, субвенције за органску производњу биле су веће за 40 одсто у односу на оне у конвенционалној.

- Ове године, ти подстицаји већи су за 70 одсто и обухватају плаћања по хектару и регрес за ђубрива и оплемењиваче земљишта, који су дозвољени у органској производњи - објашњава Јелена Милић, самостални саветник за унапређење органске производње. Новина за ову годину је и та што је проширена листа корисника ових подстицаја, јер сада могу то да добију и произвођачи кооперанти, који су обухваћени групном сертификацијом.

Према речима Милићеве, када је реч о подстицајима у органској сточној производњи, они обухватају премију за млеко, тов јунади, јагњади, јаради, свиња, крава дојиља, крава за узгој телади за тов, квалитетна приплодна грла, кошнице пчела и производњу рибе.

- Органски произвођачи имају додатне намете према овлашћеним контролним организацијама, а држава рефундира део трошкова контроле и сертификације, и то 50 одсто, а у подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди 65 одсто - наглашњава Милић. - Површине под органском производњом, последњих година имале су тенденцију постепеног раста, а у 2015. години дошло је до значајног повећања површина под оваквом производњом, и то за 62 одсто. Тaкође, не треба заборавити и површине које се налазе у оквиру заштићених природних добара, око седам одсто територије Републике Србије, у којима је у другом и трећем степену заштите дозвољена пољопривредна производња, а која представљају идеална места за развој органске производње.

фото Н.Живановић

Највеће површине под органском производњом, говори Милић, јесу у региону Војводине, јужној и источној Србији. Од укупне обрадиве површине, под органским засадима, најзаступљенија је ратарска производња, затим воћарска и индустријско биље.

- Како би се обезбедио дугорочан развој сектора органске производње, у оквиру Националног програма руралног развоја, чије се усвајање очекује, припремљен је петогодишњи План за развој органске производње - закључује Милић. - У циљу унапређења овог сектора пољопривредне производње ресорно министарство јe припремило посебан сет подстицајних мера намењен произвођачима који су укључени у органску производњу. Ови подстицаји су нaмeњeни прoизвoђaчимa чиja je прoизвoдњa у пeриoду кoнвeрзиje, прoизвoђaчимa кojимa je зaвршeн пeриoд кoнвeрзиje и нaлaзe сe у пoступку издaвaњa сeртификaтa и прoизвoђaчимa кojи имajу сeртификoвaну органску биљну или стoчaрску прoизвoдњу.

ЗДРАВА ЗЕМЉА

ЗБОГ високог природног потенцијала, где се убраја повољно земљиште, које у већини случајева није загађено тешким металима и органским загађивачима, уз повољне климатске услове, Србија се убраја у земље у којима се органска производња може успешно развијати, истиче Милић.