ИЗ Србије је лане, до децембра, извезена роба вредна 12,2 милијарде евра и за 11 одсто је премашила резултат из истог периода 2015. године. Само у новембру преко границе је отишло производа и услуга наплаћених 1,2 милијарде евра, што је за петину успешније него у новембру претходне године. Рекордном резултату допринели су пре свега - електрична опрема, прехрамбени производи, метали и гуме.

И увоз расте, али не брзином извоза. Током 11 месеци прошле године био је већи за 5,6 одсто у односу на 2015. И даље ми купујемо више страну робу, него странци нашу, али је сада та разлика пала испод 300 милиона евра на годишњем нивоу.

- Прираст извоза у новембру износи 154 милиона евра - објашњава Иван Николић, уредник "Макроекономских анализа и трендова". - Од тога 25 милиона је већи извоз електричне опреме, 21 милион евра је учинак прехрамбених производа, 20 евра је прираст основних метала, а десет милиона одлази на гумарску индустрију. Иза електричне опреме у највећој мери стоји "Горење".

У нацрту Преговарачког поглавља 4, који припрема Влада Србије, стручњаци упозоравају да раст извоза и обима спољнотрговинске размене није праћен побољшањем извозне структуре.

- Експанзија извоза се може објаснити до сада обављеном приватизацијом и реструктурирањем предузећа, потписивањем и ратификовањем уговора о слободној трговини, као и растом извоза путничких аутомобила, хране и готових текстилних производа - стоји у предлогу овог документа. - Побољшан је однос размене, показатељ куповне моћи извоза за јединицу увоза, и то са са 2,2 одсто у 2015, на 14,7 одсто у првој половини 2016. године. Компаративне предности српска привреда остварује првенствено код примарних и производа нижих фаза прераде, који доминирају у структури српског извоза. Учешће извоза високотехнолошких производа је знатно испод просека ЕУ. У Србији они чине свега девет одсто извоза, а у ЕУ 26 одсто.

НАЈВЕЋИ ПОДАЦИ Министарства финансија показују да су највећи извозници из Србије "Фијат", "Хестил", "Тигар тајерс", НИС и "Филип Морис". Када се узме у обзир колики су истовремено и увозници, редослед је нешто другачији. Истраживање "Бизнис инфо групе" о нето извозницима показује да је и ту "Фијат" на врху листе, а следе "Петрохемија", "Викторија група", "Југоимпорт СДПР" и Ливница "Кикинда".

И Иван Николић признаје да комплексност српских извозних производа није за похвалу, али и да се ствари полако мењају.

- По степену прераде производа два од три прва највећа нето извозника, рекло би се да смо у средњем веку. Први је кукуруз, а други је смрзнуто воће - каже Николић. - За унапређење комплексности извоза могућности су бескрајне. То се поправља полако. Инвестиције су поправиле ситуацију, јер оне доносе знања и технологију. У 2016. ћемо имати нето позитиван резултат ИТ индустрије већи од пола милијарде евра. Софтвер је производ који захтева највећи ниво знања и захтева најобученији кадар. Није слика тако лоша.

У Привредној комори Србије верују да би већи индустријски капацитети обезбедили и већу заступљеност производа више фазе прераде у извозу, оних који носе додату вредност.

- Неопходно је наставити са изградњом инфраструктуре, као и привлачењем страних и домаћих инвестиција - кажу у ПКС. - Већ неколико година Србија смањује дефицит текућег дела платног биланса, који се у 2016. години процењује на 4,2 одсто са тенденцијом даљег смањења. Покривеност увоза извозом износи 78 одсто. Посебан потенцијал Србије је у наставку пораста извоза услуга, с обзиром на конкурентску предност коју наша земља има.


АЗИЈА У ФОКУСУ

ЕВРОПСКА унија је највећи српски спољнотрговински партнер, али у Привредној комори Србије напомињу да већу заступљеност можемо да постигнемо и на даљим тржиштима.

- Имајући у виду разгранату мрежу дипломатских представништава Србије на афричком континенту, а врло скроман ниво спољне трговине до сада, овај простор би требало да буде у фокусу у наредном периоду - сматрају у ПКС. - Велики пројекат "Пут свиле" који спроводи кинеска влада би требало да представља добру шансу да се Србија повеже са другим земљама које су на траси тог новог економског правца, са посебним акцентом на земље централне Азије. Постојећа сарадња са арапским земљама треба да буде знатно унапређена имајући у виду велики потенцијал овог тржишта.