Фабрике на отпаду

19. 08. 2016. у 15:12

Фабрике на отпаду

Миломир Краговић, књижевник и новинар

у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција

РАКОВИЧКА индустријска зона, некада "златна жица" привредног успона, више не постоји. Нестале су гласовите фабрике "Рекорд", "21. мај" и ИМР које су крајем осамдесетих запошљавале више од двадесет хиљада радника. Нестале су и фабрике и радници.

У Шапцу је остао жал за "Зорком" која је обрисана, у Суботици више нема значајне фабрике меса "29. новембар". Исту судбину доживела је и Машинска индустрија у Нишу.

За Лесковац се некад говорило да је "српски Манчестер", јер је десетак хиљада текстилаца производило штоф за цео свет. Краљевачка Фабрика вагона, уместо да производи, отишла је у сећање.

Градови су били препознатљиви по својим успешним фабрикама. Онда су дошле погубне деведесете, па двехиљадита, и индустрија је убрзано сељена на отпад, јер се развијала теза да је услуга "краљица" привредног развоја. А, заправо, санкције, тајкунска приватизација, хаотични економски концепт довели су до тога да се значајни стубови привредног корачања претворе у рушевине.

Ево илустрације: од 2001. године до данас само је три и по милијарде евра приватизационих прихода ушло у државну касу. Ко је свесно обезвредио толике индустријске гиганте и купио их за безначајне паре? Од привредне распродаје највише су имали користи контроверзни бизнисмени, домаћи и страни, који су више куповали земљиште него погоне. И ко је одговарао због ове вишедеценијске пљачке? Понеки безначајни ликови, док главни кривци јефтино пазаре и даље.

Према подацима Светске банке, у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција.

После девет великих сеоба, а прва је почела 1690. године, сваки други Србин нашао се ван своје земље. Преко четири милиона Срба - иако су изван сопствене домовине, иако не постоји озбиљан државни концепт сарадње и повезивања - чувају српски стандард. Да није тих силних милијарди евра које шаљу, становништво би било још сиромашније.

Докле ће милиони Срба живети од социјалне братске помоћи?

Миломир Краговић, књижевник и новинар

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Radmilo

19.08.2016. 15:33

Autor je u pravu kada tvrdi da nema napretka bez industrije.Gde su nam radnici a i oni sto rade bedno su placeni.Ne mogu svi da trguju i da kraduckaju.Ovaj tekst pokrece sustinska pitanja.Da nema dijaspore bilo bi mnogo vise socijalnih slucajeva

Savo

19.08.2016. 15:35

Kada ce da odgovaraju veliki lopovi? Upravo oni koji su pojeli velike srpske fabrike i banke.

mikeni

20.08.2016. 15:36

Tacno,praviti fabrike ali daleko od grada.A ne da nam ugrozavaju zdravlje kao livnica u Rakovici,koju treba hitno zatvoriti.Zdravlje ljudi je na prvo mesto