Држава се коначно одужује чувару Зејтинлика: Деда Ђорђе добија српски пасош

ЂОРђЕ Михаиловић, чувар српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну, добија коначно српско држављанство! Како сазнају "Новости" у Влади Србије, њему ће ових дана бити додељено држављанство Србије за вишедеценијску посвећеност у чувању 8.000 гробова српских ратника и, с посебном љубављу, неговању успомена на њих.

- Поштовање и дивљење према јунацима наследио сам од деде Сава, па оца Ђура који су пре мене чували заставу српске славе на овом непрегледном пољу туге и поноса - говорио је деда Ђорђе за "Новости". - Они су ме заветовали да ту заставу чврсто држим, јер док заставу држиш, држи и она тебе. То је тако у нашем народу. Ми, Михаиловићи, јесмо родом са Грбља код Боке Которске, али смо се увек звали и сматрали Србима. Ништа друго, само Срби.

А, он сам више од шест деценија чува и негује хумке српских војника који су током пробоја Солунског фронта положили живот, овде, на вратима отаџбине. Заустављени у јуришу за слободу за којом су жудели. На овом српском војничком гробљу чика Ђорђе и данас стражари. Сваког јутра подиже српску заставу над уснулим војничким пуковима.

- Служим их као да су живи - казао нам је у једном разговору. - Част је служити на оваквом месту где су испод сваке стопе њихове кости. И судбине које преносе њихови потомци, кад из Србије дођу. А нема одакле не долазе. Донесу какав белег из родне куће, завичајну ракију, кутију дувана. Остану овде читав дан, слушају стихове које им казујем. Заплачу, а ја им поручим: није суза, децо, за овакве јунаке. Ваше је да их памтите и поносите се њима.

И када су му године озбиљно начеле здравље, Ђорђе се тада помирио да је време да напусти стару, камену кућу на гробљу, где се родио. Пре коју годину преселио се у стан стотинак метара уз улицу, изнад. Његова супруга Светлана, Гркиња којој је дао ово српско име, говорила нам је када смо га посетили, а тада је дисао уз помоћ боце с кисеоником, да чим устане отвара врата на тераси, гледа у гробље и већ око пет ујутру спушта се на Зејтинлик. Повијен, помоћу штапа и свако јутро исто - отвара капију, подиже заставу, отвара маузолеј и чека потомке ратника да им још понешто исприча о славној прошлости.

УЗ ЗАСТАВУ, У СТАВУ МИРНО

када је пре две године обележавана стогодишњица пробоја Солунског фронта на Зејтинлику, Ђорђе Михаиловић је у својој деведесетој све време, стојећи на сунцу, пропратио церемонију обележавања јубилеја. Узалуд су му нудили и чак доносили столицу "да мало одмори", одбио је - војнички.

- Ово је дан и ово је место кад сви треба да стојимо - казао је.