РЕФОРМА правосуђа из 2010. године коштала је грађане Србије најмање 44,48 милиона евра, а до дана данашњег нико за то није одговарао, иако је неколико судија тадашњег Врховног суда поднело кривичне пријаве за злоупотребу службеног положаја против првог састава Високог савета судства. Толико су државу коштале само надокнаде судијама и тужиоцима који су, у реформи, незаконито остали без посла. Спорна реформа спровођена је у време када је министарка правде била Снежана Маловић.

Одлуком Уставног суда из 2012. године, на посао је враћено 836 судија и око 75 заменика јавних тужилаца. Сви они су тужили државу и тражили надокнађивање изгубљених зарада због нелегалног губитка функције, а већина је тражила и надокнаду нематеријалних трошкова (претрпљена душевна бол итд.)


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Од 1. јануара веће пензије, али и скупља РТС претплата: Примања за најстарије обрачунаваће се по швајцарској формули

Рачуница Министарства правде показује да је, уколико се узме период од 1. јануара 2010. године, када је реформа званично почела, па до 30. септембра 2012. године, само на име 35 одсто изгубљене плате, са припадајућим порезима и доприносима, судијама је надокнађено 1.629.724.000 динара. По истом основу је и за 75 тужилаца исплаћен износ од 85 милиона динара.

Рачуници треба додати и износ који су судије неко време примале, а нису радиле. Реч је о преосталих 65 одсто од месечне апанаже, што за нереизабране судије и тужиоце износи 3.184.487.000 динара. Ту је и просечна вредност судских трошкова и затезне камате од око 350 милиона динара, што све заједно износи 5.249.211.000 динара или по тадашњем курсу 44.484.839 евра.

За овај обрачун узимане су основне зараде судија и тужилаца. Када би се рачунали и додаци за године радног стажа и додатна примања по другим основама, које су они потраживали у појединачним тужбама, исплаћени износ из државне касе премашује 44,5 милиона евра.

Одговорност: Тадашње чланице ВСС Снежана Маловић и Ната Месаровић / Раде Прелић/Танјуг

Одређени број судија и тужилаца тужио је и за накнаду нематеријалне штете, али Министарство правде, како нам је речено, не поседује информације о тим износима.

Кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал, у октобру 2014. године, против чланова првог састава Високог савета судства, међу којима су биле и бивша министарка правде Снежана Маловић и некадашња председница ВСС и ВКС Ната Месаровић, поднели су као грађани Драгомир Милојевић, председник ВКС, Новица Пековић, тадашњи председник Апелационог суда у Новом Саду, као и судије ВКС Јанко Лазаревић, Зоран Таталовић, Драган Јоцић и Драгиша Ђорђевић.

- Поднели смо кривичне пријаве, али их је Тужилаштво одбацило. Пошто смо уложили приговор, по њему је позитивно одлучено и наложено да се спроведе истрага, али, колико ја знам, нико није саслушан, нити је по тим пријавама икада поступљено - рекао је Милојевић за "Новости".

Драгомир Милојевић / Фото Ж. Кнежевић

Последице општих избора судија и јавних тужилаца, који су спроведени нетранспарентно и неуставно, осећају се и данас, сматра државни секретар у Министарству правде Радомир Илић.

- Неадекватна мрежа судова није довела само до огромних трошкова у буџету, због плаћања трошкова путовања и одвојеног живота судија, већ је директно утицала и на доступност правде грађанима. Неуставни реизбор није само коштао државу милијарде због плаћања материјалне штете (неисплаћене плате), камата и трошкова поступака, већ је то био незапамћени напад на сталност судијске и тужилачке функције и њихов интегритет.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Усвојен закон: Већа заштита за запослене преко агенција

ДУГОВИ ВЕШТАЦИМА И ПОРОТНИЦИМА

МИНИСТАРСТВО правде је, по Илићевим речима, 2012. године наследило дуговања према адвокатима, судским вештацима, судијама поротницима, као и по другим основама (не рачунајући кредите) од око 5,3 милијарде динара, што је у том тренутку било скоро 43,8 милиона евра. Само адвокатима за службене одбране, вештацима и поротницима дуговано је 2,3 милијарде. У међувремену су дугови исплаћени, кажу у Министарству.