ПРЕСАЂИВАЊЕ тестиса први пут је изведено у Србији, а други пут у свету, и то на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, у уторак по подне. Давалац је тридесетшестогодишњи мушкарац који је свом брату, једнојајчаном близанцу, донирао орган. Операција је трајала шест сати, пацијент се успешно опоравља и након одређеног времена биће у могућности да има потомство.

Лекаре који су Србију и Универзитетску болницу у Тиршовој уписали у историју светске гениталне хирургије у петак је примио министар здравља Златибор Лончар. Чланови тима су професор др Мирослав Ђорђевић и лекари са Харварда др Дикен Ко и др Бранко Бојовић.

- Операција је урађена на једнојајчаним близанцима из Србије - каже професор Ђорђевић. - Човек који је рођен са два тестиса донирао је један орган брату рођеном са једним тестисом, који му је још у детињству уклоњен због лошег функционисања.

Пацијент је читавог живота узимао хормонску терапију да би могао да води нормалан живот. Само три дана након трансплантације, његово тело почело је само да производи хормон тестостерон.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Други захват ИКАД урађен у свету: У Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој успешно је урађена трансплантација тестиса!

- Прегледима и анализама утврђено је да је операција протекла успешно - каже професор Ђорђевић. - Орган је виталан и почео је да функционише. Успостављен је правилан рад крвних судова.

У Тиршовој пре две године трансплантирана материца

Интервенција у Србији део је наставка пројекта трансплантације гениталних органа, започетог 2011. године. Следећи корак је трансплантација пениса код трансродне особа, најавио је професор Ђорђевић.

- Прва операција у оквиру пројекта урађена је у болници у Тиршовој пре две године, када је обављена прва трансплантација материце у Србији. Жена којој је пресађен орган је након 15 месеци добила дете. Ово је друга операција која се успешно завршила, а за коју смо се припремали три године.

Кандидати за трансплантацију су особе које су рођене без тестиса, оне које су доживеле повреду или имале канцер, након чега је било неопходно орган хируршки одстранити. Ипак, стручњаци кажу да не можемо да очекујемо да ће овакве операције да постану масовне.

- Међу лекарима постоји дилема да ли овакве операције треба да се раде рутински - каже проф. Ђорђевић. - Након ове операције поставља се етичко питање: чије је заправо дете које је зачето након трансплантације? Осим тога, када се не ради о једнојајчаним близанацима, трансплантација међу несродницима подразумева доживотно узимање имуносупресивне терапије, која може да угрози живот пацијента. Поставља се питање да ли је то у реду, с обзиром на то да тестис није орган без којег не може да се живи.

Због свега тога, овакве врсте интервенција треба радити само у појединим случајевима, када се процени да је то најбоље решење.

- Доказали смо да је то могуће. Надамо се да ће ускоро постојати нови лекови који ће се пити након трансплантације, а који неће имати толико штетних дејстава - каже проф. Ђорђевић.

Ђорђевића, Бојовића и Коа примио министар Лончар

ИСТОРИЈСКИ УСПЕХ

ДОКТОР Бранко Бојовић, директор болнице у Бостону и члан бостонског тима за трансплантацију лица, каже да је ниво оваквих интервенција у Србији и Америци готово једнак.

- Ово је историјска операција. Пријатно сам изненађен ефикасношћу са којом је све изведено. Сви протокли и процедуре у Србији и Америци су готово исти - каже др Бојовић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: У Клиничком центру Србије урађене 142 трансплантације коштане сржи

НЕ ТРЕБА БАЦАТИ ОРГАНЕ

У ЕВРОПИ постоји око милион и по трансродних особа, док је три милиона регистрованих у свету. То је око четири милиона органа који се одстрањују током операција промене пола - каже професор Ђорђевић. - Сваки пут када се уради промена пола, одстрањујемо гениталне органе. Наш циљ је да отворимо очи свету, да органе треба искористити и понудити онима који "вапе" за њима.