Србија још нема лобисте, али се послови већ склапају: Обуке почињу пред Нову годину

СРБИЈА и даље нема ниједног регистрованог лобисту, иако је Закон о лобирању донет пре тачно годину дана, а на снази је од 14. августа. Ипак, како сазнају "Новости", први уговор већ је склопљен, а попуњавање регистра лобиста може се очекивати после Нове године.

Према речима Немање Ненадића из "Транспарентности Србија", то што регистрованог лобисте још нема не значи да нема лобирања када су у питању нерегистровани лобисти. Заступници фирми или удружења који се боре за свој интерес, по закону такве контакте не морају да пријављују. Додуше, ту обавезу имају функционери код којих ови покушавају да ургирају за доношење прописа, али сличних пријава у Агенцији за борбу против корупције још није било.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Прети нам велики раскол, Цариград је под притиском САД и грчког лобија: Владика Антоније Пантелић о стању у православној цркви

Један од законских услова да неко постане лобиста јесте да прође обуке које организује Агенција, која ће водити регистар. Како нам је потврдио лобиста др Душко Крсмановић, обуке би требало да почну овог месеца.

- Мада је ступио на снагу пре три месеца, закон се још не примењује у пуном капацитету, јер Агенција ради последња усаглашавања везана за подзаконске акте - каже Крсмановић. - Обуке ће бити организоване вероватно пре Нове године и за њих се пријавило неколико десетина заинтересованих. Агенција се труди да примени закон који није баш лако применити, јер има доста недоречености.

Једна од таквих недоречених ситуација јесте и испијање кафе лобисте са државним службеником. Да ли у том случају и један и други треба да пријаве контакт Агенцији?

- Усагласили смо се да ће оваква кафа у пракси вероватно остати неформална све до оног момента када лобиста посећује државног службеника с намером да лобира за одређени пропис - каже Крсмановић, који је иначе већ склопио први уговор о лобирању у области трговине, у складу са важећим законом.

Закон, иначе, прописује државним службеницима да пријаве сваки контакт са лобистом. Будући да то захтева додатну администрацију, многи од њих нису расположени, па би у пракси могао да испадне проблем. Рецимо, да лобиста уредно пријави Агенцији контакт, а службеник не, па да службеник у унакрсној контроли упадне у проблем и затим затвори врата за даљу комуникацију с лобистом. Зато је за ову осетљиву област потребно много умешности.

- Упозоравали смо још док је рађен закон на бројне тачке које би могле да буду проблематичне у пракси, а то је и питање бележења незваничних контаката - каже Ненадић. - Мислимо да је проблем и то што законодавац није обавезао државне функционере и службенике да оно што пријаве Агенцији објаве и на сајту. Тако бисмо имали пуну транспарентност.

По закону, регистровани лобиста, односно онај ко врши утицај да се донесе, измени или укине одређени пропис, мора да буде држављанин Србије, да поседује пословну способност и високу стручну спрему, да није осуђиван за кривично дело које га чини недостојним, да прође обуку и региструје се. Лобирањем могу да се баве и странци, ако су уписани у регистар своје државе и у посебну евиденцију страних лобиста на територији Србије.

И Ненадић и Крсмановић сматрају да су ови прописи престроги, и да, ако клијент мисли да ће лобиста добро обавити посао иако нема факултет, нема разлога да му држава то ограничи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Алармантно: Стопа малигнитета у Србији упадљиво повећана, посебно код деце

ИНТЕРЕСАНТНИ ДУВАН, ЛЕКОВИ, ПИВО

НАЈВИШЕ интересовања за лобирање, према Крсмановићевим речима, постоји у дуванској и фармацеутској индустрији. Следе енергетика, трговина на велико, производња алкохолних и безалкохолних пића, логистика и дистрибуција.