На основу незваничних података са платформе Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС), само током ове године у Србији је 58.000 особа оболело од малигнитета, док је по званичним подацима Института "Батут" 2015. године тај број износио 38.000 - изјавила је јуче неурохирург и директорка Института за онкологију Даница Грујичић.

Обраћајући се у Косовској Митровици учесницима Првог српског лекарског конгреса о последицама НАТО бомбардовања, она је навела да је стопа малигнитета у Србији упадљиво повећана, посебно код деце.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Трећина више ХИВ позитивних: Стручњаци поручују - не расте број заражених, већ су тестови доступнији


- Тумори који су раније били резервисани само за старије популације сад се јављају код деце... - навела је Даница Грујичић.

Поводом јубилеја педесетогодишњице постојања и рада Медицинског факултета Универзитета у Приштини, измештеног у Косовској Митровици, јуче је одржан скуп под називом “Здравствене и еколошке последице ратних дејстава Нато на СРЈ -како их умањити и отклонити“.

О последицама Нато бомбардовања на становништво на скупу су говорили познати стручњаци из области медицине, професори Даница Грујичић, Горан Беловић, Јасмина Вујовић, Александар Ћорац и други...

- Само они који немају добре намере могу да кажу да нема последица од бомбардовања - овим речима скуп је отворио проф. др Александар Ћорац са катедре за превентиву Медицинског факултета у Косовској Митровици, опомињући да је поменута тема експлоатисана од стране медија док у научним круговима није на адекватан начин обрађена .

- Многи кажу да је прошло много година од бомбардовања али на нама је да видимо постоје ли начини да докажемо последице и како да их умањимо - рекао је један од организатора и домаћин овог скупа професор Ћорац, док је професор, др Даница Грујичић указала на алармантне податке.


- Деца нам више оболевају. Број пацијената је све већи, закрченост онколошких институција све већа - нагласила је Грујичић истичући да се морају утврдити они делови Србије који су загађени и сачувати они који нису. Истовремено и доктор Јагош Раичевић истакао је да је обавеза садашњих стручњака и друштва да утврде степен загађења односно да је могуће проценити колико је еколошко загађење настало након НАТО бомбардовања 1999 године.

- Могуће је утврдити потенцијално узрочно-последичне везе између загађеног окружења и новоснасталог канцера. Наша обавеза је да својим потомцима не остављамо еколошка загађења која можемо да решимо - казао је у свом обраћању на Конгресу Првог лекарског друштва Косова и Меотхије др Јагош Раичевић, са нуклеарног института Винча.Истичући уверење да ће државе НАТО-а вршити притисак на Србију како би спречила даље последице бомбардовања, др Раичевић је указао на могућност да “неко не жели да се испитају проблеми заосталих загађења и да врши притисак на доносиоце одлука да се истраживања што више одлажу и на крају прекину”.

- Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања“ формирана је прошле године, али она још увек није започела са радом а ни предлог није предат влади, која је на основу тога требало да донесе закључак.


ТОКСИН УТИЧЕ НА ОБОЛЕВАЊЕ ДЕЦЕ

Међу првима на јучерашњем скупу излагање је имао и др Дарко Лакетић председник Владине комисије за утврђивање последица Нато бомбародовања.Говорећи на тему „Учесталост малигних обољења код генерације деце рођених након 1999. године“ др Лакетић је појаснио осетљивост деце до девет година на малигне болести услед појаве неког токсина .Др Лакетић је такође важним истакао успешност сарадње са италијанским стручњацима који се баве последицама бомбародвања на здравље својих војника који су у саставу КФОР-а боравили на КиМ.