Казне ће пунити буџете општина - локалу 75 одсто од саобраћајних казни

Локалне самоуправе ће добијати 75 одсто новца, уместо садашњих 30, од сваког наплаћеног саобраћајног прекршаја на њиховом подручју, а буџету Србије би припало 25 одсто. То стоји у предлогу МУП Србије, по новом Закону о безбедности саобраћаја који је у изради.

Овај предлог наишао је на опште одобравање свих учесника другог стручног семинара "Унапређење система безбедности саобраћаја" којег је на Копаонику организовала Агенција за безбедност саобраћаја Србије уз сарадњу са МУП Србије.

- Ради се о значајним средствима .Локалним самоуправама је по овом основу припало у 2018. око 12,3 милиона евра - каже директорка Агенције за безбедност саобраћаја Србије Јасмина Милошевић - Да би унапредили безбедност, смањили број настрадалих потребно је да сви и државни органи и локална самоуправа дају пуни допринос. Један од циљева овог семинара на коме учествује 330 представника локалних самоуправа је да кроз размену искустава дођемо до најбољих решења.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ НА ОПАСНОСТ НА ДРУМОВИМА: Црне тачке често близу куће

Иако новца има довољно за бројне пројекте (по закону ова средства могу да се троше само ради побољшања безбедности саобраћаја), мали број локалних самоуправа успева да их потроши, тек око 36 одсто.

- У марту је формирана Стручна група за израду новог Закона о безбедности саобраћаја Србије и наш предлог је био нова прерасподела средстава како би локал добио што више. Предлог је и да се донесе Правилник о коришћењу тих средстава на основу кога би Агенција одобравала пројекте локалних самоуправа - појашњава Небојша Арсов начелник МУП Србије. - Предлог је и да се неутрошена средства враћају у буџет Републике Србије јер би то натерало општине и градове да се више потруде. Од тих 75 одсто колико би добијале локалне самоуправе би морале да утроше 30 одсто на побољшање инфраструктуре.

Јасмина Милошевић

На семинару су изнесении бројни примери из праксе, који су довели до смањења броја настрадалих, али и неки примери ненаменског трошења новца попут куповине хиљада качкета и радних одела, трошења новца у пропаганду туризма и слично.

П. Ж.

ОГРОМНИ МАТЕРИЈАЛНИ ГУБИЦИ

Европска унија је израчунала да материјална штета по једном погинулом у саобраћајној несрећи износи 2,3 милиона евра, рекао је др Милан Тешић из Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске.

- То су огромна средства па је зато неопходно улагати у подизање нивоа безбедности. Ми у Републици Српској имамо другачији начин финансирања локалних самоуправа. Код нас се из сваке полисе ауто-осигурања издваја један одсто бруто што годишње износи 550.000 евра - каже др Тешић.

др Милан Тешић

ПОРАЖАВАЈУЋА СТАТИСТИКА

У 2018. на нашим друмовима је погинуло 546 особа. До краја августа у 2019. погинуло је 348 људи. Задати циљ је да 2020. буде мање од 365 погинилих и ниједно дете. У прошлој години настрадало је 12, а у овој девет. Једно дете је страдало као бициклиста, а осморо је било у аутомобилу.

Највише настрадалих је у летњим месецима. Најчешћи фактори саобраћајних несрећа са погинулима у летњим месецима су грешке возача чак 38 одсто. Брзина је узрок у 30 одсто случајева, 9,0 одсто је узроковано алкохолом, 4,0 одсто је фактор пут и 3,0 одсто грешке пешака.

- За 12 одсто не зна се узрок. Можда је то разлог овогодишњег црног јула, који нас је све изненадио са 68 погинулих. Задатак свих нас је да откријемо те узроке - каже Јасмина Милошевић директор Агенције за безбедност саобраћаја Србије.

Само 83 одсто путника на предњим седиштима у колима користи појасеве, на задњим поражавајућих 12 одсто. Само 60 одсто деце до три године се превози у сигурносним дечјим седиштима, а 45 одсто узраста од четири до 12 година.

Чак 0,65 одсто возача вози под утицајем алкохола, а 4,7 користи мобилни телефон у току вожње.

Од укупног броја погинулих чак 9,0 одсто су возачи бицикла, иако су процентуално мали учесници у саобраћају.