СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈСКА ДЕЛА: Академија поводом 20 година од битке на Кошарама; Вучић: Ветерани су најбољи део нас

Танјуг

петак, 14. 06. 2019. у 20:33

СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈСКА ДЕЛА: Академија поводом 20 година од битке на Кошарама; Вучић: Ветерани су најбољи део нас

Фото: Танјуг

У Сава центру у Београду приређена је у петак увече свечана Академија поводом обележавања 20. годишњице битке на Кошарама
У Сава центру у Београду приређена је у петак увече свечана Академија поводом обележавања 20. годишњице битке на Кошарама, којој, поред бораца - учесника те битке, чланова њихових породица, породица страдалих, присуствује државни врх, са председником Александром Вучићевом на челу.


Академији, поводом битке која је трајала од 9. априла до 14. јуна 1999. године, присуствују тако и премијерка Ана Брнабић, председница Скупштине Србије Маја Гојковић, министри Александар Вулин, Зоран Лончар, Зоран Ђорђевић и Синиша Мали, као и начелник Генералштаба војске Милан Мојсиловић и друге званице.


У сали су у једном делу остављене празне столице, са именима и презименима погинулих у бици на Кошарама.


Долазак председника Вучића пропраћен је из публике узвицима "Ацо, Србине" и аплаузом, а свечаност је почела интонирањем химне Боже правде.


На академији се обраћају учесници тих борби, а, на крају ће се, како је планирано, обратити и председник Вучић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кошаре симбол јуначке одбране од НАТО силе


Битка на Кошарама је једна од најтежих у новијој историји, у којој је 108 припадника Војске Југославије погинуло бранећи државну границу од албанских снага, међу којима 50 младића на одслужењу војног рока.


Битка се водила око границног прелаза Раса Кошарес, на граници Југославије и Албаније, а циљ напада била је да се пресецањем комуникације измеду јединица Војске Југославије (ВЈ) у Ђаковици и Призрену, омогући копнена инвазија на Косово и овладавање простором Метохије.



С једне стране, у борбама су уцествовали делови 125. и 549. моторизоване бригаде ВЈ, елементи 63. и 72. специјалне бригаде, као и група страних добровољаца међу којима је највише било Руса.


С албанске стране уцествовали су припадници ОВК, регуларне албанске војске, Легије странаца и НАТО авијација, чији су авиони свакодневно бомбардовали положаје ВЈ и отежавали допремање хране, муниције и појацања.


Борба је почела 9. априла 1999. године.


Војска СРЈ је успела да спречи снаге ОВК које су кренуле у копнену офанзиву преко Проклетија и Кошара.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА СА КОШАРА: Војничке сени на мртвој стражи


Та битка је заједно са оном на Паштрику, која је уследила након 78 дана, зауставила НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обицни војници, борци и старешине тактицких јединица.


На Кошарама је страдао и 21 официр и подофицир, 50 младића на одслужењу војног рока, 13 војних обвезника и 24 добровољца. Рањено их је 256 и сви су они данас ратни и војни инвалиди.


Око 1.500 припадника војске СРЈ супротставило се надмоћнијој формацији терористицке војске Косова, која је била под командом НАТО официра у њиховом првом ешалону биле су две бригаде од 6. 000 људи.


Други ешалон чинила је "атлантска бригада" добровољаца из западних земаља, а резерву зелене беретке, маринци, припадници Легије странца. Имали су апаче, оклопни батаљон, артиљеријску рактетну дивизију, бацаче ракета…



ВУЧИЋ: ВЕТЕРАНИ СУ НАЈБОЉИ ДЕО НАС


Пристунима се обратио и председник Србије Алексадар Вучић који је рекао да је дуго и пажљиво писао овај говор.


- Нисмо ми само шапутали, већ крили шта се дешавало. Крили не би ли се додворили онима који су убијали наш народ. Недавне, могао сам сам да осетим врсту презира према људима који су заједно са нама корачали у Нишу на великој војној параде, када су се први пут у 20 година појавили наши борци. Можда је то био први пут, али биће следећег пута. Ти ветерани су задужили нашу земљу! Ви сте најбољи део нас, ми се вас не стидимо – поручио је предсдник Вучић.


ЈУНАЦИ СА КОШАРА НИСУ И НЕ СМЕЈУ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНИ


Није мртав борац онај који је погинуо, него онај ко је заборављен, а јунаци са Кошара нису и не смеју бити заборављени - у тој поруци Владимира Ивициха, једног од преживелих бораца битке на Кошарама, вечерас, на Академији у Београду, у сећање на његове саборце, живе и погинуле, сажете су емоције са којима је обележено 20. година од једне од најтежих битака у новијој историји.


Сведочењима преживелих, цитатима из писама неких од 108 погинулих припадника Војске Југославије, који су животом бранили државну границу од албанских снага током НАТО агресије, као и драмско-документарним извођењем представљен је сав ужас кроз који су пролазили војници, борци, остављени на најтежем месту, готово одсечени од света, а под сталним нападима терористичких група, албанске војске и НАТО авијације.


Тако је публика, цитирањем њихових писама породици, могла да се осведочи о њихову храброст, солидарност, другарство, уз и упркос свакодневним жртвама.


Подсетили су како су војници проводили војничке дане, шта су осећали и шта их је мучило, радости и бриге - породица, отргнутост од младости, школа, девојке, њихова храброст...


У једном делу прочитано је писмо упућено породици капетана, који је жртвовао свој живот да би спасио своје војнике.


"Овим писмом ми војница са Кошара, желимо да вас известимо о смрти нашег капетана који се часно борио у акцији заузимања непријатељског положаја. Покушао је да извуче ранење војнике упкрос непријатељским снајперима. Морао је да се придигне да би их извукао и тако свој живот изложио опасности. Пре него што је погинуо, рекао је да се не сме одустати од акције без обзира на жртве... Успешно смо се стационирали на граници, а наш капетан ће заувек остати у вашим срцима. Живела Србија, до коначне победе".


Владимир Ивић, тада 20-тогодишњи припадник 5. батаљона Војне полиције присетио се тих дана 1999. године, када је са јединицом кренуо ка рејону Кошаре, према караули.


"Граничарима је лакнуло када су нас видели, а једини ослонац су нам били обученост и знање на непознатом терену. Сви смо били као један, иако засути кишом граната и метака, храбро смо држали положај, не дајући непријатељу да напредује", рекао је Ивић сведочећи о узасу кроз који су прошли.


Ноћу су им, каже, непријатељи били и магла, глад и зима, а војници су, често мокри до голе коже, правили кревете од грања и приближавали се један другом да се загреју.


Владало је другарство, а некад је и по њих 15 делило једну конзерву месног нареска.

"Напад је почео у зору, трајао цео дан. Недостаје муниције, али не посустајемо... Иако неискусни, нема панике, јуначки се боримо", прича Ивић.


Током битке гинуле су храбре старешине, међу којима и командир негове јединице.


"На Ђурђевдан нас засипају гранатама толико прецизно, да је сваки пут неко био рањен.. Губимо старешине, гину момци ... скоро да нема никога ко није рањен, они који су мање рањени излаче друге", присетио се Ивић.


Касније су, каже, сазнали да су непријатељима нанели веће губитке него што су они нанели војсци наше земље и да су зауставили да непријатељи пређу на територију Србије.


"Неки од бораца остали су да заувек бране караулу. Никада их нећемо заборавити".


Командант борбене групе 63. падобранске бригаде Видоје Ковачевић рекао је да је битка на Кошарама временом постала симбол храбрости и одлучности у одбрани отаџбине и народа.


Долазак у рејон Кошара дао је велику моралну и психолошку подршку грађанима и припадницима јединица које су се ту налазиле, рекао је Ковачевић.


Битка на Кошарама која се водила на суровом терену, у тешким временским условима и против бројнијег и технички опремљенијег непријатеља је практичан пример НЈегошевих речи да "бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака", јер су припадници војске свакодневно, надљудским напорима успели да спрече шиптарске терористичке снаге.


"Кошаре су пример како војничко умеће, снага, воља, жеља, јединство, али изнад свега морал, могу да нађачају надмоћнијег непријатеља. Она ни у ком смислу не представља војнички пораз, већ су се јединицке војске повукле после Кумановског споразума", рекао је Ковачевић.


Додао је да је ветеранима драго што држава у последњих неколико година негује сећање на битку и цени жртву коју су борци поднели.


У једном од писама један учесник битке на Кошарама пише:


"Драги тата, пре пар дана смо стигли на Караулу, али никако нисам стигао да вам се јавим. Читаву ноћ смо путовали и пред свитање стигли. Имали смо слободно јутро и онда постројавање и све редом. Надам се да си поносан на мене. Налазимо се на караули Кошаре на граници са Албанијом и нема нас много... Реци мајци да се ништа не брине, знам да се плаши и сваки дан моли Богу за мене".


Каже да има друштво из читаве земље и да сви деле исту судбину.


"Први до мене је неки момак из Пријепоља због кога свако јутро устајем без будилника, јер се свако јутро моли Богу за нас. Кажи мајци да није једина која се моли за мене. Ако Бог постоји, па ваљда је чуо све те наше молитве. Толико сам поносан што сам окружен овим храбрим момцима да често у шали кажем да за ову земљу вреди погинути, кад има овакве синове!".


Други борац се у писму обраћа другу три године касније, када је напокон видео море, што му је док је био на Кошарама био једино на шта је могао да скрене мисли.


Прича му како га родитељи нису препознали када се вратио, да је мајка плакала, отац и брат грлили, да је тек после шет месеци касније почео да мисли о друговима.


"Кад сам се вратио и када сам се наспаво видео сам да мајка пије лекове, мислили су да сам погинуо, девојка ме оставила, каже чудан сам. Коме да објашњавам шта смо ми тамо прошли. Гледам ставри у својој соби , то више нису моје ствари и ништа није као што је било".


Каже да има и других теже рањених који сада примају помоћ од државе.


"Ако наш народ не зна шта смо прошли, ови из врха то морају да знају. Ја нећу тражити ништа док сам жив.... Изгледа да смо своје одслужили и да нам сада следи оно што увек следи у Србији - заборав, а не тражимо пуно - само да се поштује оно што смо учинили", каже он.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (58)

Milojko

14.06.2019. 20:45

Ko se ne seća ovog događaja a ima dovoljan broj godina onda je poslednji trenutak da se seti svoje prošlosti i neprekidne borbe za opstanak Srba na prostoru Kosova i Metohije.

Dragana

14.06.2019. 20:52

Bilo je i 10 godina od te herojske bitke, ali izdajnicka vlast to nije zelela da obelezi.

Aleksandar

14.06.2019. 20:57

Ovakva obelezavanja su neophodna da mlade generacije znaju i pamte one koji su odbranili nasu slobodu.

Serbinator

14.06.2019. 21:21

Veliki heroji sa Košara, nikad ih nećemo zaboraviti i uvek ih treba na ovakav način slaviti.

Ivan

14.06.2019. 21:37

@Serbinator - MI treba da nastavimo tamo gde su oni sputani. Danas u svetu po nas duvaju mnogo povoljniji vetrovi i mi treba da se spremimo da na jedrima toga vratimo ono što nam je kukavički nato od 19 članica pokušao da otme.

Bonaparta

14.06.2019. 21:31

Predlazem g-dinu Vučiću da svakog od ovih predivnih ljudi i junaka odlikuje ordenom narodnog heroja na čelu sa svim njihovim starešinama Pavkovićem, Lazarevićem kao i svim ostalim starešinama.

Marija

14.06.2019. 21:37

Slava herojima, vreme je da se ioni koji su zaboravljeni i koji su od 2000 godine degradirani i unisteni .

Aco

14.06.2019. 21:53

Hvala ti Boze da se neko posle 20 godina sjeti heroja.Valjda ce dobiti i zasluzene penzije i bolja lecenja.

Ruzica

14.06.2019. 21:59

Ne ponovilo se..Ljudiski zivoti su izgubljeni i to nikakve pocasti ne mogu da nadomeste.

Ana

14.06.2019. 22:00

Kakvi heroji???Jadni,neduzni narod koji je zivot dao za otadzbinu a tolike se godine cutalo o tome.

Иван ГМ

14.06.2019. 22:20

И шта кажете,јел' треба после свега да се разграничавамо на Ибру или је разграничење на Кошарама?

Dačo

14.06.2019. 22:21

Увјек ми опраштамо,зато је и Србија толко Народа и примила,и јопе неволимо Своје,морбда нам у рану нешто стављају па изгубимо мозак,и прошлост од чега морамо нешта научити,дали у породици или међу добрим и часним Људима

Nale

14.06.2019. 22:28

Snaga i junastvo,kao i stradanje heroja sa Kosara,vekovima ce se prepricavati i nikada nece biti zaboravljeni.

Vanja

14.06.2019. 22:54

Nikada necemo zaboraviti nase ljude koji su polozili svoje zivote braneci svoju zemlju.

Dexter

14.06.2019. 23:17

Ti golobradi decaci dali su ono jedino sto su imali za svoju zemlju, svoje zivote.

Tresimesi1

14.06.2019. 23:40

Ovoga su se izdajnici zemlje stideli i sećanja su bledela.Nikada više ne smemo sebi da dozvolimo da se zaboravi hrabrost bez koje istorija Srbije ne bi bila ista.Slava im.

Dada

15.06.2019. 00:15

Heroji rata koje nikada nećemo zaboraviti, oni su dali sve svoje da bi mi danas živeli u miru.

Мр Радомир Шћепановић

15.06.2019. 05:08

Шта кажу демократе, које су испоручиваче ратнике Хашкој инквизицији?

Dado 7911

15.06.2019. 06:05

Večna slava herojima Košara i svima koji su položili živote na braniku otađžbine. Junaci nikada neće pasti u zaborav Srbija je dužna da čuva sećanje na njih!

Masa

15.06.2019. 06:24

Jako teška bitka je to bila,Nasi junaci su pokazali sta prava borba za svoj narod i zemlju,vecna im slava.

Hana

15.06.2019. 06:54

20 godina od junačke bitke u kojoj je naša mladost branila i odbranila našu zemlju.

elvira

15.06.2019. 07:24

Hvala Akademiji juce su zaista na vrlo autentican nacin uspeli da docaraju kako je bilo pre dvadeset godina, emotivno, svaka im cast. Mnogi su se rasplakali.

Nikoletka

15.06.2019. 07:26

Zahvaljujuci predsedniku vratili smo secanje na heroje sa Kosara.Dosta je bilo nepromisljenih odluka u nasoj istoriji,mislimo na narod i ne zaboravljamo proslost.

Teodora

15.06.2019. 09:08

Nasi junaci su iugubili zivote za svoju otadzbinu, nikada ih necemo zaboravoti .