Отворена банка за потомство (ФОТО)

ЗАМРЗАВАЊЕМ првог узорка и Клиничком центру Србије у уторак је почела рад банка репродуктивних ћелија, ткива и органа. Ова установа биће нова нада за више од 15 одсто парова у нашој земљи који се суочавају са неплодношћу. Осим њима, сперматозоиди, јајне ћелије и ембриони моћи ће да се дарују и појединцима, женама без животног партнера, као и мушкарцима чије партнерке немају здраве репродуктивне ћелије.

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да је реч о историјском тренутку за Србију и српско здравство и да је главни циљ ове установе, у коју је уложено више од милион евра, да се рађа што више деце:

- Коначно су услишени захтеви многобројних грађана Србије да и ми имамо банку репродуктивних ћелија и да због донирања не морају да одлазе у иностранство. Овај пројекат није било лако реализовати, јер најпре је било потребно донети закон, затим бројна акта и затим покренути банку. У њој ће се радити према најсавременијим европским и светским протоколима, директивама и водичима, посебно у погледу поштовања процедура и њихове стриктне контроле.

У новој банци у КЦ упослен је тим стручњака. Осим гинеколога, ембриолога, микробиолога, генетичара и инфектолога у рад са пацијентима биће укључени и психолози и правници.

- Поносни смо што је наша Клиника изабрана за седиште банке, јер је управо код нас 1991. године урађена прва вантелесна оплодња у Србији и рођена прва беба из поступка биомедицински потпомогнуте оплодње - рекао је проф. др Александар Стефановић, директор Клинике ГАК. - Донирање сперматозоида, јајних ћелија и ембриона биће добровољно, а овај биолошки материјал ће се чувати о трошку државе.

Директор КЦС проф. др Милика Ашанин подсетио је на процене по којима су грађани Србије утрошили око седам милиона евра на одлазак у иностранство ради примања репродуктивног материјала.

- Од данас ми смо адреса на коју треба да се пријаве сви који имају проблема да се остваре као родитељи.

РЕГИСТАР

ПРЕМА речима професора др Александра Стефановића, директора Клинике за гинекологију и акушерство, биће вођен јединствен регистар репродуктивног материјала, сперматозоида, јајних ћелија и ембриона, а осим идентификационог броја биће уписиване и основне карактеристике о донору, као што су телесна висина и тежина, боја косе и боја очију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Od 15. juna zamrzavanje embriona o trošku države

ПРОЧИТАТЈЕ ЈОШ - U Srbiji se osniva banka reproduktivnih ćelija i tkiva