ЈУБИЛЕЈ “НОВОСТИ”: У првом плану је био човек

ОДЛАЗАК космонаута у свемир данас више никога не узбуђује, јер је то већ постала нормална ствар, па им ни новинари више не уступају места на првим страницама. Али, старији читаоци се сећају какво је узбуђење владало када је више од пола становништва оне предратне Југославије ноћ између 20. и 21. јула 1969. пробдело испред телевизора у ишчекивању тренутка када ће први човек крочити на Месец.

"Новости" су тада питале читаоце: "Шта ће рећи Нил Армстронг када крочи на Месец?" Нико тада није погодио да ће његове прве речи бити: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство."

Убрзо после повратка на Земљу команданта мисије "Аполо 11" и осталих чланова Мајкла Колинса и Едвина Олдрина почела је њихова турнеја, а једна од земаља које су посетили била је и тадашња Југославија. Припреме за дочек трајале су месецима, а новинари "Вечерњих новости" описали су дан њихове посете 18. октобар 1969. као један од најзначајнијих у историји Београда, са гужвама на улицама које дотад нису виђене.

"Никада људи на Земљи нису били тако уједињени као у жељи да успе ваш подухват", прве су речи које су биле упућене придошлим астронаутима. Прилику да извештава са овог догађаја добио је угледни новинар Војин Витезица, који је био и филмски критичар нашег листа, један од најутицајнијих у тадашњој држави.

- Људи који су били на Месецу сада су међу нама - није скривао одушевљење Витезица. - Ту су, пред нама људи, једноставно одевени у сивкаста одела, спортског понашања, осмеха, а те руке које сада држе оловку или слушалицу за превод, дотицале су пре три месеца површину Месеца...

АСТРОНАУТИ су на поклон председнику Јосипу Брозу донели снимак плоче коју су оставили на Месецу, као и узорак тла са Месеца, који се још чува у Музеју Југославије у Београду као "камен с Месеца", а посета астронаута трајала је два дана.

ПРОЧИТАЈТЕ И: JUBILEJ "NOVOSTI": Prvi smo stigli u Vijetnam

Тих година насловне стране "Вечерњих новости" биле су испуњене текстовима о надметању Сједињених Држава и Совјетског Савеза у освајању космоса. Читаоци нашег листа су из дана у дан будно пратили шта се догађа са совјетским космонаутима Георгијем Добровољским, Владиславом Волковим и Виктором Пацајевим, који су се у јуну 1971. отиснули на далеко путовање. Провели су 22 дана у свемиру и тако поставили рекорд. На пут кући кренули су 30. јуна и њихова капсула успешно је слетела на беспућа степа Казахстана, али совјетски техничари открили су мртву посаду. Новинари "Новости" су заједно са колегама из целог света из дана у дан покушавали да дознају шта се заправо догодило, како су тројица врхунских пилота слетела мртва.

ПОРЕД многих сталних рубрика које су се у "Вечерњим новостима" смењивале током времена, посебан шарм имала је рубрика Југа Гризеља "Из мог угла". Прослављени репортер, некадашњи голооточанин и први председник Удружења новинара Србије пуних седам година од 1969. до 1976. објављивао је своје коментаре на 38 редова.

Гризељ је бирао теме из новина, из комшилука, из сусрета, у пролазу, које су се тицале свакодневног живота, малих и великих мука обичних људи, али и озбиљних друштвених и политичких проблема. Основна порука свих тих текстова, који су увек имали свој стубац на петој страни, била је да се морају волети и поштовати човек и његово достојанство, да ништа није црно-бело и да не треба и не ваља о било чему судити намах, пресецати преко пања, да свако има право на своју истину. И други новинари "Вечерњих новости" чврсто су се држали тих правила.

- Пошто новинари умиру млади, пошто је то тежак посао, а плата није особита, пошто цео дан и целу ноћ треба гањати неке рубрике и неке личности, пошто свако може да вас опали кад хоће и како хоће, поставља се природно питање: зашто сви ми нисмо побегли из новинарства - говорио је Гризељ. - Новинарство човеку постане тотална опсесија. То уопште и није посао, то је једно тотално заробљеништво и тотална опседнутост.

ГОВОРИО је Гризељ да задовољство није у томе да се разговара с краљевима, него да се откривају занимљиви људи, а њих има толико да човек тога није ни свестан.

- Отићи код председника Уједињених нација у Њујорк или код председника швајцарске републике - то је лук и вода - говорио је он. - Много је занимљивије и узбудљивије, а и људскије, направити интервју са професорком Божиновић - која је за последњих десет година спасла две хиљаде људи од инфаркта.

Гризељ је истицао да је најважније да у новинарство стигну добри људи, "да буде што мање мућкова, што мање мрзовољних и злочестих људи, што мање човекомрзаца, оних који до подне мрзе себе, после подне цео свет".

- Најопаснији су они који мисле да су у нечему били прикраћени у животу, па такви стигну у новине - и почну да гоне све редом, да проналазе у сваком човеку оно што је најгоре у њему, да у свему виде аферу, да у свему виде злу намеру. Ако нисте довољно добричина, ако не гледате ствари очима детета, ако не волите сунце, ако не волите да се играте, ако сте песимиста - вама ће све чега се дотакнете у животу бити сумњиво. Е, кад такав један мрзовољац стигне у новине и када почне да гања у својим чланцима и репортажама људе око себе - то је читава трагедија. Одједном из новина почну да испадају само непријатељи, само крадљивци, само фалсификатори. Опасност од таквих новинара је равна опасности од атомске бомбе. Знате, када једном оцрните једног човека, нема више тог сапуна којим га можете опрати.

МНОГЕ колеге, које су у то време били млади новинари, памте његове речи:

- Када треба човека похвалити, или испричати о њему лепе ствари - немој уопште ни да се распитујеш много, ни да провераваш, ни да размишљаш. Похвали га, брзо и што више. Ту погрешити можеш мало. Али када човека треба напасти, оцрнити, распитај се на сто страна и изврши сто истраживања и сто пута мућни главом. Ако је уопште било могуће избећи фразе и неразумљив речник, новинари "Новости" су то радили најбоље што су умели. Неки функционери су, међутим, веровали да су мудрији уколико су им изјаве обогаћене бомбастим страним речима. Тако је један вођа синдиката приговорио новинару што је реч "апсентизам" заменио изразом - одсуствовање с посла. А, банкари су другом новинару замерили кад је уместо израза "грејс период" написао - мировање кредита.

Опредељење "Новости" било је да се компликовани економско-финансијски речник поједностави, да га цео свет разуме. И увек је у тим информацијама, извештајима и анализама у првом плану био - човек. "Кад саберем бруто и нето, радим џабе цело лето!", ова изјава коју је забележио наш новинар на пољима ПИК "Врбас" говори много више од директорове констатације како немају више финансијских средстава за плате. Та изјава на одређен начин дефинише другачији, специфичан начин на који су писани текстови економске рубрике и извештаји: једноставно, а понекад помало и духовито и цинично, а ипак - тачно.

"НОВОСТИ" су увек желеле да буду другачије, чак и по начинима приближавања нечије животне судбине читаоцу. Почетком седамдесетих прича о Јози Биланџији изазвала је неочекивано интересовање јавности. Јозо је, како је бањалучки суд нашао, убио свог стрица и зато је осуђен на 14 година строгог затвора. Неочекивано, Јозо бежи из затвора и 17 година живи на слободи под именом Мијо Чавлина. Из два брака добио је троје деце и својим понашањем показао је да је честит човек. Водила се полемика о томе да ли би Јозо требало да окаје свој грех, а новинари нашег листа питали су писце Десанку Максимовић, Бранка Ћопића и Слободана Марковића како би завршили књижевно дело у коме би Биланџију узели за главног јунака. Писци су били једнодушни: у својим делима би затражили помиловање за Јозу.