ЈУБИЛЕЈ НОВОСТИ: Будаком по карикатури

ВРЕМЕ чини своје. Вео заборава узима свој данак. Све оно што нам се догађало и што нам се догађа уверава да памћење у нас Срба никад није било врлина. Годишњица оснивања "Новости" прилика је да се за тренутак вратимо у прошлост и оживимо бар један делић богате историје најтиражнијег листа на простору који се некад звао Југославија.

Елем, почетак ове приче залази у децембар 1971. године, у бременито време маспокрета у Хрватској, када је почео да се исписује крај Југославије. Новинари "Новости" на челу са главним уредником Мирком Стаменковићем били су убеђени да је истина у служби развоја земље у којој су живели. У својим текстовима "крали су слободу" или, како је то народ говорио, "између редова" откривали оно што властодршцима није било по вољи, јер нема власти која не мисли да је истина само оно што она нуди.

У СТАЛНОМ напору за повећањем тиража родила се идеја да "Новости" у Загребу штампају латинично издање за Хрватску и Словенију, и поред доброг пласмана ћириличног. О овој одлуци руководство листа није консултовало ниједан политички форум, нити у Федерацији, ни у Србији, чак ни у Хрватској. Једино су о новом пословном потезу обавестили Слободана Глумца, директора "Борбе".

Идеја о таквом издању, истине ради, јавила се много година раније, када је Слободан Глумац, тада главни и одговорни уредник "Новости", упитао Бранка Микулића, првог човека Босне и Херцеговине, да ли би био проблем да се у Сарајеву "Новости" штампају латиницом. Добио је одговор: "Нема, али на нашој ијекавици."

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Таленти освајају новине

"Глумац, изврстан познавалац језика, стално је самог себе преслишавао - а која је то 'босанска ијекавица'?! Човек да посумња да је још тада рођена идеја о 'бошњачком језику'. Али Микулић је био Хрват" - записао је у својој необјављеној књизи сећања "Новости у сенци Јосипа Броза" Мирко Стаменковић, који ће после Глумца, "оца Новости", сести у врелу столицу првог човека најтиражнијег листа.

ИНАЧЕ, лист "Борба" се од 1945. године штампао у Загребу латиницом. Најпре у штампарији "Вјесника", а касније у својој штампарији. И наравно, латинично издање "Новости" је требало да буде ту штампано. Али не лези враже, 7. децембра те 1971. године, много пре него што је иједан рукопис послат на слагање, јавила се директорка Штампарије у Загребу, која је на то место дошла с позиције секретара Савеза комуниста једне загребачке општине, да је добила директиву из врха хрватског руководства да не штампа латинично издање београдских новина.

И како то обично бива, јавља се нови проблем. На сцену ступају графички радници. Излазе на улицу, прете штрајком. Ултимативно траже од директорке да се штампа латинично издање "Новости". У противном, они неће да укључе машине за принтање "Борбе". После вишесатног натезања директорка попушта... у штампу улази дугоочекивано латинично издање... почиње славље... отвара се флаша вискија...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СЕРИЈАЛ О ЈУБИЛЕЈУ "НОВОСТИ": Увек корак испред осталих

МЕЂУТИМ, порођајне муке се настављају. Мирко Стаменковић у својим сећањима пише: "Појављује се курир са траком с телепринтера. 'Вјесник' нас обавештава да латинично издање не шаљемо њиховим киосцима, јер неће ни да их распакују.

Нисмо веровали својим очима. Директор загребачког дела 'Борбе' почео је да окреће телефоне, да кипти од беса, и најзад је после једног разговора тихо рекао: 'Нема вајде, све је решено на највишем нивоу.'

Питао сам да ли је Мико Трипало у Загребу. Потврдили су ми. Окренуо сам телефон и умилним гласом га питао:

- Зар је могуће да ти забрањујеш растурање латиничног издања 'Новости'?

- А зар си очекивао да ћемо да те пустимо да хараш и Хрватском - одговорио је Трипало, такође љупким гласом.

Било ми је све јасно."

Сутрадан нови шок. Из Книна јављају да се по улицама овог града пале "Новости"?! Само толико, "Новости" горе. Не јављају ни ко пали ни зашто!

РАЗЈАШЊЕЊЕ стиже после неколико сати. Појединци су прилазили киосцима, уредно куповали латинично издање и на лицу места палили новине. Данас, са ове временске дистанце, поступак Книњана би се вероватно могао тумачити као револт на сва збивања у току "хрватског пролећа" која су била врло драматична за српски живаљ у Хрватској, и такво виђење свакако није далеко од истине. Али воз из Загреба у Книн је стизао много раније од београдског воза. И на киосцима се латиница појавила пре ћирилице. Тврди Динарци су помислили да су "Новости" прешле на латиницу и латили се шибица. Упаљачи су у то доба били ретка појава.

"Вјесник" остаје доследан својој првобитној одлуци. На њиховим киосцима није продавано латинично издање. Пакете уопште нису распакивали. А гле чуда - ћирилично издање су продавали.

ПОКРЕТАЊЕ латиничног издања ће се показати као добар пословни потез у историји раста "Вечерњих новости" и ширења утицаја на читаоце. Нажалост, укинуто је на велики и константан притисак хрватског руководства.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Битка за професију и тираж

- У покретању овог издања било је мало и личног пркоса према Мики Трипалу - признаће доцније главни уредник Мирко Стаменковић.

Он и Трипало су се добро знали. Често су се и неформално дружили, и из тог времена остала је забележена једна анегдота. У Клубу новинара седели су др Мирослав Печујлић и Стаменковић и необавезно ћаскали. Њихово опуштено дружење прекинули су својом појавом Мико Трипало и Ђука Јулијус, главни уредник "Политике експрес". Трипало и др Печујлић су били чланови Извршног бироа ЦК СКЈ и врло моћни људи у власти.

Чим је ушао у клуб, Трипало је добацио Печујлићу:

- Види ти њега с киме седи.

Мирко Стаменковић му је узвратио:

- Свако према свом нивоу!

Ту је, наравно, мислио на велику разлику у тиражима "Новости" и "Експреса" која је превазилазила бројку од 250.000 штампаних примерака.

У БЕОГРАД тих дана стиже човек који се представио као директор предузећа "Дуван" за Хрватску. Та београдсака фирма имала је киоске по целој Југославији, али на којима су се продавале само цигарете и још неке дрангулије. Новине уопште нису држали. И он нуди да на својим киосцима продаје "Новости" штампане латиницом.

Резултат је био импресиван. У релативно кратком року ово издање достиже дневни просек од 18.000 продатих примерака. Нажалост, нико није запамтио име директора "Дувана" за Хрватску. Остало је само магловито сећање да је био Србин из Крајине и да се није уплашио свих претњи и забрана које су стизале и из врха хрватског руководства.

Поводом латиничног издања "Новости" остала је сачувана порука коју је редакцији упутио нико други до др Владимир Бакарић, неприкосновени владар Хрватске до појаве двојца Мико Трипало и Савка Дабчевић Кучар. У поруци је дословно стајало: "Од када је почео маспокрет, ово су прве новине у Хрватској које доносе и моје цитате латиницом на ијекавици."

У СЕФУ памћења Мирка Стаменковића остали су забележени сви детаљи око једне једине забране "Вечерњих новости" у вишедеценијској историји. Близак сусрет с јавним тужиоцем десио се у Загребу, 25. маја 1971. године и та забрана је, ето, била у вези с латиничним издањем. Тужилац Будак очито није знао ћирилицу јер је забранио само латинично издање. Забрана је важила само у Загребу. Ћирилично издање се нормално продавало. И то због карикатуре које је цртао недавно преминули Ранко Гузина, један од оснивача "Новости".

"Јављено ми је да је јавни тужилац Хрватске забранио продају латиничног издања. Само у Загребу.

Зашто?

Кажу - због карикатуре: сто са коцкастим чаршавом, типично за српске друмске механе, за нас, али за њих - алузија на 'шаховницу', са микрофоном на столу.

Одмах смо ангажовали познатог адвоката Анту Младинеа с молбом да покрене спор... После неколико сати добио сам повратну информацију од Младинеа да је, у међувремену, повучена забрана.

Сутрадан смо објавили још једну карикатуру - будак забоден у сто са истим чаршавом. Опет без речи. Будак, алатка за копање све је сама говорила. Лако је то смислити када се и јавни тужилац тако презивао. Аутор је поново био Ранко Гузина", написао је Мирко Стаменковић.

Сутра: Први смо стигли у Вијетнам