ЗАШТИТА СРПСКОГ ПИСМА: Влада ће да брани ћирилицу
24. 07. 2018. у 22:31
Сарадња Министарства културе и одбора за стандардизацију српског језика
Министар Вукосављевић и Срето Танасић, фото П.Митић
МИНИСТАРСТВО културе и информисања проследило је Влади Предлог измена и допуна Закона о службеној и јавној употреби језика и писма. Ово је у уторак потврдио министар Владан Вукосављевић, на потписивању протокола о сарадњи Министарства културе и Одбора за стандардизацију српског језика. У име одбор потписник је председник овог тела проф. др Срето Танасић.
Министар Вукосављевић очекује полемику у јавности због измена закона, али и да тај важан пропис ускоро буде усвојен. Предвиђено је, између осталог, да овај закон заштити ћирилицу, да промовише њену употребу у натписима на рекламама, називима компанија и у медијима.
- У свим земљама службена и јавна употреба језика су синоними, само код нас је направљена хибридна подела да је службена употреба једно, а јавна друго - рекао је министар Вукосављевић. - Наш циљ је да заштитимо ћирилицу, која и јесте и није угрожена. Није утолико што је сви уче од првог разреда, а јесте јер се у јавној употреби латиница гура у први план.
Прочитајте још - Битка за ћирилицу и у Швајцарској
Према речима министра, сарадња са Одбором за стандардизацију српског језика помаже држави да унапреди бригу о језику и ћириличком писму.
Однос Министарства културе према одбору похвалио је и његов председник др Срето Танасић, који је рекао да први пут у последње две године добијају буџетска средства за своје активности. Министарство културе тражи и њихово мишљење за важна језичка питања, као што је недавно било у случају назива држављанства - српско или Републике Србије.
- Током 20 година, колико одбор постоји, било је ситуација у којима је држава крупна језичка питања решавала без нас, правила се да за нас није чула, да не зна да постојимо. То у последње две године није случај. Однос Министарства културе се променио - каже Танасић.
Lex
24.07.2018. 22:44
1. Службена употреба треба да се односи на сва правна лица регистрована у Србији. Лично може да ради ко шта и како хоће и да пише како хоће. Свако општење правних лица међусобно или према грађанима мора да буде на српском језику и ћирилици. 2. Све што има везе са туризмом - прво на српском (ћирилица) па на енглеском 3. Истицање логотипа и назива на језику који није службени у Србији (нпр. енглески или француски) да се плаћа годишње много више. Од тог новца обновити библиотеке у Србији.
@Lex - Слажем се с Вама у свему, одлично сте све написали, сем у једном. Наиме, непотребно је код нас терати власнике страних трговачких марки да их пишу посрбљено. То је могуће у Русији и Бугарској, јер они нису правили овакве лоше експерименте као ми са својим језиком и културом.Сасвим ће бити довољно ако успемо да све што је на српском буде исписано на ћирилицом. Не треба ићи у радикализам који више није могућ.Дакле, овако: Продавница "Butterfly". Тиче ме се само српски део тог натписа.
4. Подаци у пасошу да буду исписани на српском (ћирилица) и енглеском (то подразумева и име и презиме). Такво решење имају Руси и Грци. Редизајнирати страницу пасоша и личне карте. Дати неком професионалном дизајнеру да направи лепо графичко решење. 5. Уличне табле - дупло мањи испис на енглеском (транслитерација , а не ХР латиница). 6. Једини изузетак је код организације међународних скупова и такмичења - ту правила о језику одређује организатор у складу са интерним правилима. 7. Лектори
Браво
Ni birokratija ni papirologija nece odbraniti cirilicu. Uozbiljite se, ministre.
Коментари (32)