ЖУТЕ УБИЦЕ ВРЕБАЈУ СА ЊИВА: Србија и даље засута касетним бомбама

Раде Драговић

22. 07. 2018. у 22:02

ЖУТЕ УБИЦЕ ВРЕБАЈУ СА ЊИВА: Србија и даље засута касетним бомбама
И две деценије од окончања последњег рата прети озбиљна опасност од неексплодираних пројектила. Kасетна муниција је на површини од 250 хектара у шест општина

ПОСЛЕДЊИ рат на простору Србије завршен је пре готово две деценије, али из тла и данас прете стотине убојитих бомби, мина и ракета. Најсвежије процене и провере указују да је више од 250 хектара наше земље засуто само неексплодираним касетним бомбама које су најопасније за грађане, а посебно за децу.

Прочитајте још: НАТО У АКЦИЈИ ДА РАЗОРУЖА СРБИЈУ: Западу сад сметају касетне бомбе

Према евиденцији Центра за разминирање који се већ годинама рве са овим проблемом, највеће површине покривене "жутим убицама" тренутно се налазе код Сјенице и у околини Ужица - око 60 хектара ових општина и даље је засејано касетним бомбама.

Исти пројектили на око 50 хектара лоцирани су на простору Тутина и Бујановца. Ознаке за опасност још увек окружује 19 хектара општине Рашка и 11 хектара надомак Ниша.

Познаваоци ове проблематике наводе да је сваки рат у прошлом веку Србији оставио повелико бреме неексплодираних мина и бомби.

Поред НАТО агресије и дејстава деведесетих година, редовно се открива муниција из борби 1914-1918, као и бомбе из Другог светског рата. Последњи случај откривања и планског уништавања касетног пројектила из 1999. у нишком насељу Медошевац најбоље показује сву отпорност успомена из бурне прошлости.

Прочитајте још: Палма: СБ УН да истражи ко је Србију бомбардовао касетним бомбама

- НАТО је деловао касетним бомбама на више стотина локација у 16 општина у Србији, не рачунајући општине на Косову и Метохији. На овом списку су нишке општине Медијана и Црвени крст, као и Краљево, Брус, Прешево, Бујановац, Куршумлија, Рашка, Гаџин Хан, Тутин, Сјеница, Чачак, Владимирци, Кнић, Стара Пазова и Сопот код Београда - набраја директор Центра за разминирање Јовица Симоновић. - У складу са међународним стандардима од 2003. године, када је Центар основан, до данас касетна муниција очишћена је са укупне површине од 1.125 хектара.

Деминер на задатку


Саговорник "Новости" подсећа и да су током оружаних сукоба на југу Србије од 2000. до 2002. године паравојне формације локалних Албанаца минирале велику површину земљишта у овом делу земље.

- Последњих шест година у потпуности су очишћена минска поља у општини Прешево, као и неке локације у општини Бујановац - објашњава Симоновић. - Сумња се и да се, након пожара и експлозија у војним магацинима у Параћину, Краљеву, Врању, Лесковцу и Крагујевцу, ван војних објеката још увек налазе различите врсте нееексплодираних убојитих средстава на површини од око 1.850 хектара. У периоду од 2009. до данас у општини Параћин обављено је разминирање простора од 538 хектара.

Јовица Симоновић


Чишћење неекскплодиране муниције заостале из ратова сложен је и опасан посао. Осим што дуго траје, захтева темељну припрему и носи велики ризик, провера терена изузетно је скуп посао. Чишћење једног квадрата површине засејане касетном муницијом или нагазним минама, зависно од терена и конфигурације, кошта и више од једног евра. Цена уклањања једне ракете или авио-бомбе, према грубој рачуници, креће се од 100.000 до 250.000 евра.

- Влада Србије је за операције разминирања мина у општини Бујановац за ову годину издвојила око 230.000 евра. Овај износ биће преко Међународне фондације за јачање бебедности људи (ИТФ), и уз помоћ САД и Јужне Кореје, увећан тако да ће бити спроведени пројекти разминирања у општинама Бујановац, Сјеница и Ниш укупне површине око 750.000 квадрата - каже директор Центра за разминирање.


Симоновић напомиње и да ће Руска Федерација ове године финансирати пројекат уклањања неексплодираних убојитих средстава на простору који је загађен након пожара и експлозија у војном магацину у Параћину. Ради се о локацији у општини Ћуприја површине од 60 хектара.

ПРЕТИ И "ДУНАВСКИ ВИЛЕЊАК"

ОСИМ на копну, неексплодиране мине и бомбе вребају и под водом. Од бомбардовања наше земље 1999. године, неексплодиране авионске бомбе-ракете налазе се у Сави и Дунаву на укупно 11 локација.


Већ дуго се сумња да се у савском кориту недалеко од сремског села Јамена налазе импровизоване минске направе заостале из периода сукоба 1991-1995. године.

У Ђердапској клисури, ближе српској обали, код Прахова 1944. године потопљени су немачки ратни бродови са противбродским минама и великим количинама муниције. У операцији "Дунавски вилењак" нациситичка црноморска флота је потопљена, а и данас омета пловидбу и прети својим невидљивим арсеналом.


НАЈВЕЋИ ДОНАТОРИ

ЗА процес уклањања неексплодираних мина и бомби од великог је значаја сарадња са страним земљама које су и највећи финансијери тзв. хуманог разминирања.

Међу донаторима који су издвојили највећа средства за разминирање мина, чишћење касетне муниције и уклањање неексплодираних убојитих средстава у претходном периоду издвајају се САД, Руска Федерација, Норвешка, Немачка, Канада, Ирска, Чешка, Шпанија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

Слобода Србији!

22.07.2018. 22:17

Натерао би другосрбијански олош и љубитеље истих тих "западних пријатеља" који су нас тиме "хумано" засули, да све то очисти голим рукама....

Ник Ћулибрк

22.07.2018. 22:48

Пустите потпаљивање народних маса оваквим текстовима. Одмах тужите и тражите одштету за чишћење и цивилне жртве. Будимо једном озбиљна држава.

Dejan

23.07.2018. 00:25

Je li to pripremate teren NATOu da čiesti srbiju od kasetnih bombi, nešto kao plaćeni tekst? Nadam se da nećemo ući u NATO

Nemanja

23.07.2018. 04:01

Molio bih Jelenu Milic da pocisti bombice bacenje od strane njenog voljenog NATO-a.