Државу тужило 300.000 Срба

ОКО 300.000 предмета у којима је Србија тужени или тужилац тренутно је у току у целој држави, потврђено је, за "Новости", у Државном правобранилаштву. Статистика показује да је ово за око 50.000 предмета више него пре три године.

- На нивоу читавог Правобранилаштва (седишта и одељења), у току је 300.000 предмета у којима је Србија тужилац или тужена страна у свим врстама поступака, будући да Државно правобранилаштво пред судовима и другим органима заступа све државне органе од Суботице до Врања - кажу у Правобранилаштву.

И у Правобранилаштву констатују да се од 2014. наовамо бележи знатан прилив предмета у којима оно иступа као законски заступник не само министарстава, органа управе у саставу министарстава и посебних организација, већ и свих јавних установа у оквиру просвете, здравства, културе и науке чији је оснивач Република и чије се финансирање обезбеђује из републичког буџета. Реч је о правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима.

Прочитајте још - Грешком га оптужили за злочин, па сад тужи државу

Раније искуство показује да половина предмета обично буду парнице, а процене су да је у око 90 одсто случајева Србија тужена, а само у 10 одсто тужилац или извршни поверилац (око повраћаја поседа, наплати такса итд.). Спорови против државе воде се из најразличитијих разлога - од незаконитог рада државних органа, преко неоснованог притвора или незаконите осуде, до необезбеђивања противградне заштите и тужби за утврђивање права својине на грађевинском земљишту.

Грађани траже и накнаду штете због повреда на раду, због полицијске тортуре или одузетих возила, оружја и других предмета у вези са кривичним поступцима. Нису окончани ни сви спорови које су повеле судије које нису прошле реизбор 2009. године, а које су враћене одлуком Уставног суда на посао. Оне су тражиле накнаду штете на име разлике у плати коју би примали да нису остали без функције, као и за неимовинску штету.

Тужбе против државе подносе и они којима Уставни суд усвоји уставне жалбе због повреде права на суђење у разумном року, или за повреде права личности и достојанства.

Прочитајте још - Држава и грађани све чешће на суду

Ту су и радни спорови (нпр. полицајаца) чији је основ накнада штете за прековремени, рад ноћу или у време државних и верских празника, као и спорови за поништај решења о престанку радних односа или решења о дисциплинској одговорности.

Према речима Иде Никитовић, портпарола Првог основног суда у Београду, као највећег у земљи, од 2010. до данас само пред овим судом водило се или је у току 51.885 парничних предмета у којима је учесник држава Србија, од чега у овој години 4.644.