По нова срца поново на Дедиње

НИКОЛА Вучићевић први је пацијент у тадашњој Југославији којем је у ноћи између 11. и 12. јула 1995. године на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње пресађена јетра. Био је то епохални догађај за Србију, а за Николу - спас! Недавно је прославио 69. рођендан, али и 23. свог новог живота! У Институту се у понедељак срео са легендарним тимом који је изводио пионирске трансплантације срца и јетре, као и са осталим пацијентима који су у овој болници пре више деценија добили нову шансу. Овим окупљањем уједно је обележено и 40 година рада Института.

У периоду од 1995. до 1999. године, у овом институту урађена је трансплантација панкреаса, 16 пресађивања јетре и седам трансплантација срца.

- Био сам један од тих срећника, заправо први у том историјском подухвату, којима је дарован нови живот у овој болници - каже Вучићевић. - Пре тога имао сам четири тровања мозга, толико пута сам падао у кому, знао сам да ми се крај ближио. На моју и неизмерну срећу моје породице, од тада живим пуном паром већ 23 године.

Бећ 18 година на Дедињу није урађено ниједно пресађивање. Често се говорило о успешном пројекту, мада без националног програма, али и о великом труду и ентузијазму тима који је стајао иза ових трансплантација. После дугогодишњег прекида, међутим, директор Института проф. др Милован Бојић јуче је најавио да ће се ови захвати поново радити на Дедињу! По његовим речима, Завод за биомедицину дао је "зелено светло", а сада се још чека и формална потврда.

- Технички смо спремни, имамао опрему, кадар, а најбоље признање успешног и доброг рада су пацијенти који су са нама и после две деценије од трансплантација - рекао је Бојић за "Новости". - Постоје разни разлози и објашњења што се свих ових година нису радиле трансплантације на Институту Дедиње, али нема оправдања да их не буде убудуће.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Bojić ponovo na čelu Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"

У грудима Милана Лујића из Брчког већ 18 година куца ново срце. Пре него што је, са непуне 33 године дошао на "Дедиње", било му је "одбројано" највише месец дана. Данас је, каже, срећан човек, захваљујући тиму овог института. Захвалност лекарима и срећу што је жива, није крила ни Соња Столеска (53), из Македоније, којој је пре 16 година трансплантирана јетра.

- У Македонији су ме већ били отписали, али нада се појавила када ми је јављено да идем на операцију на Дедињу - сећа се Соња. - Знала сам да купујем карту можда у једном смеру. Тада сам код куће оставила ћеркицу од четири године и сина од седам и кренула у Београд по једину шансу за нови живот. Сада сам поново овде, насмејана и срећна што се, захваљујући тиму не само сјајних лекара, већ и сестара и целокупног особља, за чије здравље палим свеће, враћам радосна својој породици.

МАЛО ДОНОРА

НАЈВЕЋИ проблем када је реч о пресађивању је мали број донора, а лекари кажу да један донор обезбеђује органе за осам особа. У првој половини ове године била су 24 донора, што је трећина од потребног броја. После прекида трансплантација на Дедињу, прва пресађивања рађена су у КЦ Србије од 2013. године. Лекари упозоравају да је број донора у Србији у паду, па је у 2016. било свега 14 донора. Србија би, по препорукама Светске здравствене организације, требало да има 75 донора годишње, а трансплантацију срца тренутно чека 30 особа.

ИСТОРИЈСКИ ТИМ

УЗ многе анегдота, прича како су се решавали проблеми у ходу, "јурили" органи од донора, јуче су се првих пресађивања органа на Дедињу присећали лекари тог историјског тима Института "Дедиње". Међу њима били су проф. др Предраг Лаловић, проф. др Божина Радевић, проф. Реик Хускић, др Миодраг Перић, проф. Рада Јешић, др Вера Маравић Стојковић...