Факултети забринути за своју аутономију

ИАКО без сагласности Националног савета за високо образовање и уз многобројне критике академске заједнице, Предлог закона о високом образовању добио је "зелено светло" Владе и већ данас ће се о њему изјашњавати скупштински одбор за образовање. На универзитетима кажу да су коначну верзију видели тек на скупштинском сајту, те да већина њихових примедаба из јавне расправе није усвојена.

Многи сматрају да закон неће ни на који начин унапредити високо образовање и да ће смањити његову аутономију, док у Министарству просвете, које је предлагач, тврде супротно.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - КРШЕЊЕ ЗАКОНА У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ: За катедром дневно 400 сати, раде на чак пет универзитета !?

- Предлог закона даје оквир за боље и квалитетније високо образовање - каже проф. др Весна Мандић, помоћница министра просвете. - Он обједињује образовну, иновациону и истраживачку делатност на универзитетима, што до сада није био случај. Коначно ћемо имати независно акредитационо тело, које се неће финансирати из буџета. Биће уведени кратки програми студија, дужи рокови студирања за студенте са инвалидитетом и спортисте, граница за буџет спуштена је на 48 ЕСПБ, уведени су елементи матуре у закон, као и јединствени образовни број. Постоји још низ новина које ће унапредити рад високошколских установа.

Наша саговорница каже да су многе сугестије из јавне расправе, али и мишљења релевантних институција уважени. Неке од њих су ограничавање броја мандата за ректоре и декане са доживотног на два пута по три године, продужавање радног века професора само када за то постоји реална потреба, а асистенти са докторатом моћи ће у том звању да буду најдуже два пута по три године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Обележен Дан Универзитета у Београду

Академска заједница ипак сматра да није усвојен довољан број сугестија. Према речима проф. др Владимира Бумбаширевића, ректора Универзитета у Београду, примедбе које су представници овог универзитета дали током јавне расправе углавном нису усвојене.

- Први утисак је да наше примедбе углавном нису усвојене - каже проф. др Бумбаширевић. - Стиче се утисак да поједини чланови смањују степен аутономије који је постигнут у претходном закону о високом образовању. На пример, значајно је измењен састав чланова савета високошколских установа, тако што је смањено учешће представника установа и студената.

Нацрт закона није добио ни "зелено светло" Националног савета за високо образовање, који је такође указао на смањен ниво аутономије универзитета. Неке од њихових замерки ипак су усвојене. Члан Савета проф. др Владица Цветковић, који је и председник ХЕРЕ тима за реформу високог образовања, каже да Предлог закона не решава ниједно кључно питање високог образовања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Студирање без нових правила

- Моје лично мишљење, које сам изнео и у јавним расправама, јесте да овај текст не решава проблеме неправедног финансирања институција, нерационалне мреже високошколских установа и непостојања уписне политике - говори проф. Цветковић. - Говоримо да постоји превише учитељских факултета и вишкова овог кадра на тржишту рада, а Предлог закона не даје ниједан механизам којим бисмо одредили које стручњаке треба да школујемо и колико факултета и високих школа треба да имамо.

Проф. Цветковић наглашава и да усвојени предлог не решава питање лоше селекције наставних кадрова.

ИНТЕРЕСНЕ ГРУПЕ

- ПРЕДЛОГ закона излази у сусрет одређеним интересним групама - сматра проф. др Владица Цветковић. - У првој верзији ректори и декани су имали неограничен број мандата, а професори радни век. Касније је број мандата враћен на два пута по три године, али се актуелним деканима и ректорима, усвајањем закона, не рачунају досадашње године руковођења, већ могу да добију два нова мандата.